Koliki značaj nose TV debate predsedničkih kandidata?

Već 52. godinu američki građani svedoci su televizijskih predsedničkih debata. Koliko su ovi politički dijalozi bitni možda govori i činjenica da je nakon izjave Džeralda Forda po pitanju spoljne politike u debati 1976. godine, republikanski kandidat izgubio predsedničko mesto, uprkos istraživanjima i analizama koje su govorile da ima prednost nad Džimijem Karterom koji je na kraju odneo pobedu za svega dva odsto glasova.

Ovogodišnji izbori u Sjedinjenim Državama odvijaju se u uslovima svetske ekonomske krize, a ovo je četvrta uzastopna godina, od kada je Barak Obama u Beloj kući, da je deficit Amerike izražen u hiljadama milijardi dolara. Upravo ovakva situacija bila je povod kandidatu Republikanske stranke Mitu Romniju da preuzme inicijativu i optuži aktuelnog predsednika za loše stanje u američkoj privredi.

Sučeljavanje Obame i Romnija prošlo je bez velikih i odlučujućih momenata, uglavnom se govorilo o velikim brojkama, kako neophodnih ušteda, tako i po jednom kandidatu izgubljenih, po drugom otvorenih radnih mesta.

Obama je još u uvodnoj reči naglasio da je u proteklih 30 meseci stvoreno 5 miliona radnih mesta u okviru privatnog sektora, da je automobilska industrija, kao i tržište nekretnina ponovo oživelo, upoređujući ove činjenice sa situacijom pre njegovog dolaska na vlast i naglašavajući da „glavno pitanje nije gde smo bili, već kuda idemo“.

Romni, pak u svom prvom obraćanju, kreće vrlo agresivno, sa planom u pet osnovnih tačaka: edukacija, energija, trgovina sa inostranstvom, posebno Latinskom Amerikom, balans budžeta i mala preduzeća. Izrazio je svoju zabrinutost tvrdeći da je put kojim Amerika ide neuspešan, kao i da će povratiti vitalnost koja će ponovo pokrenuti zemlju.

Republikanski kandidat pominje da je 23 miliona ljudi u državi nezaposleno, brojke koje nikoga ne mogu ostaviti ravnodušnim. Ipak, procena Zavoda za statistiku kaže da je od jula 12,8 miliona Amerikanaca nezaposleno, a do brojke koju je izneo Romni dolazi se ako se zvaničnim podacima o broju nezaposlenih doda 8,2 miliona onih koji zbog skraćenog radnog vremena traže dodatni posao.

Karakteristično je i očekivano da kandidati koji pokušavaju da zadrže vlast opravdavaju svoje postupke, dok suprotstavljeni kandidat dovodi u pitanje ta rešenja. Pitanje je retorike i argumentacije koji će ostaviti jači utisak na gledaoce, a svako će iskoristiti podatke koji im idu na ruku. Tako je i Fransoa Oland u debati govorio o 4 miliona nezaposlenih Francuza i stopi nezaposlenosti od 10 odsto, a tadašnji predsednik Nikola Sarkozi branio svoju politiku porastom nezaposlenosti od 18,7 odsto naglašavajući da je isti upola manji od onog u Italiji i Španiji.

Slična retorka našla se i u debati srpskih predsedničkih kandidata. Dok je Tadić opravdavao svoj mandat i kada je u pitanju ekonomija, tema sa posebnim fokusom svih ovogodišnjih izbora, davao primere investitora koji su uložili u našu zemlju, očuvanja radnih mesta u uslovima krize ali i otvaranja 200.000 novih, istakao je tom prilikom da je potrebno još zalaganja kako bi se privukle velike investicije koje su rešenje za posustalu srpsku ekonomiju. Nikolić, s druge strane, zažalio je što ekonomija nije bila centralno pitanje kampanje i da stranka tadašnjeg predsednika nije dozvolila fokus na ovom pitanju, praktično optužujući protivnika što ne može da iznese argumetne. Pažljivo birajući reči tokom debate, uglavnom negativne konotacije koje utiču na emocije, Nikolić je istakao da je Srbiji neophodna nova ekonomska politika, ali za razliku od Romnija nije ponudio konkretan plan.

Analitičari su ocenili da građani tokom debate Tadića i Nikolića nisu mogli da čuju kako će Srbija izgledati u njihovom mandatu. Boris Tadić je prema ocenama stručnjaka iz duela izašao sa blagom prednosti jer je bio precizniji, određeniji i informativniji, ali da ta prednost sigurno nije ono što će odlučiti izbore, što se na kraju pokazalo i istinitim.

„Nikolić je duel pokušao da shvati kao duel dve političke persone, smatrajući da je Tadić krivac za sve nedaće u Srbiji. U tom kontekstu njegova glavna strategija je bila da proizvede negativne emocije kod građana kada je reč o njegovom protivkandidatu. On je u pogledu svojih odgovora bio manje informativan i jasan nego što je to bio Tadić, ali je kod onih glasača koji su nezadovoljni verovatno dobio neku vrstu plusa“, ocenio je politički analitičar Dejan Vuk Stanković.

Zanimljivo je povući paralelu u nastupu predsedničkih kandidata Srbije i Amerike. Kako se moglo čuti niko nije očekivao da će Tomislav Nikolić vizuelno izgledati opuštenije, televizičnije i svežije od Tadića, koji je delovao „iscrpeljno, umorno i pomalo rezignirano“ po rečima urednika časopisa „Nova srpska politička misao“ Đorđa Vukadinovića, a nastup Baraka Obame ocenjen je slično Tadićevom. Medijski stručnjaci primetili su i neke greške u koracima Borisa Tadića, gledanje u prazno umesto u kameru ili voditelja, kao i neuobičajeno brzi govor i prečesto oslanjanje na pisani tekst.

Obama je samo par puta uputio pogled ka svom sagovorniku, a većinu vremena proveo je gledajući u moderatora i u kameru, obraćajući se građanima. Stručnjaci procenjuju da tokom nastupa nije delovao sigurno, nedostajalo je energičnosti karakteristične za njegove govore, a na opšti utisak određene nesigurnosti uticalo i to što je tokom obraćanja Romnija trenutni predsednik SAD gledao u pod ili svoje beleške. Omaba je nakon održane debate u intervjuu za jednu radio stanicu rekao da je bio isuviše ljubazan, a pošto je naglasio da će dobiti sledeći politčki dijalog, očekuje se da će promeniti svoj nastup.

Nasuprot njemu, Romni je delovao opuštenije i sigurnije. Nastupio je sa veoma ekspresivnom neverbalnom komunikacijom, govorio je glasnije od svog sagovornika, posmatrajući ga tokom obraćanja, a pokreti ruku pratili su sve agrumente.

Kao što ni građani Srbije nisu čuli ništa novo tokom predsedničkog duela, ocene su da ni američki građani nisu imali prilike za to. Analitičari smatraju da je rat brojkama, pre svega po pitanju poreza, bio dosta zbunjujuć za obične ljude.

Procene stručnjaka kažu da je nakon prve debate predsednička trka postala tek neizvesna. Prve Gallupove analize javnog mnjenja nakon sučeljavanja kažu da je Obama izgubio pet odsto prednosti na nacionalnom nivou, što je izjednačilo kandidate koje podržava po 47 odsto biračkog tela.

Sedamdeset dva odsto ispitanika smatra da je Romni imao bolji nastup od Obame, pa čak i među demokratama postoji većinsko mišljenje o uspešnijem nastupu republikanskog predsedničkog kandidata (49 prema 39 odsto). Određena ispitivanja sprovedena nakon debate daju oko dva procenta prednosti republikanskom kandidatu.

Istraživanje pokazuje da oba kandidata imaju solidnu podršku baze, pa tako Romnija podržava 89 odsto republikanaca, a Obamu 88 odsto demokrata. Među onima koji se nisu izjasnili ni za jednu partiju Romni vodi sa šesnaest odsto razlike.

Primetna je i podela na mlađe i starije birače, pa tako Obama vodi sa dvocifrenom prednošću među mlađima od 40 godina, dok istu prednost ima Romni među starijima od tog godišta.

Kada se pogledaju tri najznačajnije „swing“ države, čiji bi glasači mogli da odluče tok izbora, Romni je popravio svoju podršku u Virdžiniji za jedan odsto i na Floridi za dva odsto, dok je Obama dobio još jedan procenat podrške u Ohaju.

Predsedničke debate svakako najviše uticaja imaju na neodlučne. Pitanje je šta će birača privoleti određenoj strani, argumenti, nastup, retorika… Navodi se da ovakvi politički dijalozi ne mogu mnogo da doprinesu pobedi kandidata, ali pogrešan nastup može negativno da se odrazi na reputaciju. Neprihvatanje poziva na debatu takođe može da ima negativan učinak po kandidata.

Upitno je kakav je efekat na rezultate parlamentarnih izbora u Crnoj Gori imala odluka lidera Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića da odbije poziv na televizijsko sučeljavanje predsednika Demokratskog fronta Miodraga Lekića. Prema preliminarnim rezultatima govori se o Pirovoj pobedi. Naime, iako je koalicija koju predvodi Ðukanovićeva DPS osvojila većinu, ovo je prvi put nakon 2001. godine da nije osvojila apsolutnu vlast u Crnoj Gori, zbog čega je ključ za formiranje buduće vlade u rukama stranaka manjinskih naroda.

Francuska predsednička debata, prema oceni analitičara, nije imala pobednika, a sami izbori potvrdili su analize javnog mnjenja pre političkog duela.

Ocene većine analitičara srpske političke scene na ovogodšnjim izborima pokazale su se pogrešnim, pa je pobedu odneo Tomislav Nikolić koji je iz duela izašao kao slabiji. Koliko je debata u Srbiji bila značajna možda govore i podaci da je ovogodišnji predsesdnički duel imao najmanju gledanost u odnosu na prethodne.

S druge strane, prva predsednička debata američkih kandidata bila je politički događaj sa najviše poruka na Twitteru u političkoj istoriji SAD. Sa 11,1 milion komentara, prva debata Obame i Romnija je po broju tvitova na četvrtom mestu među televizijskim događajima, a na društvenim mrežama postoji opšta saglasnost da je Romni nastupom u debati uneo živost u svoju predizbornu kampanju.

Za razliku od šireg televizijskog gledališta, ljudi koji su pratili debatu i komentarisali je na društvenim mrežama znatno su više politički angažovani, ali ovi ljudi ne predstavljaju prosečnu Ameriku.

Prema Twitteru, jasni pobednik debate je Romni. Kompanija koja se bavi analizom interneta Peoplebrowser ustanovila je da je u 41.141 tvitu s imenom Romni spomenuto „pobeda“ ili „pobednik“ u poređenju s Obaminih 29.677. Sličan odnos je zabeležen i pojedinačno u saveznim državama koje su ključne za pobedu na izborima, Floridi, Ohaju, Nevadi i Koloradu.

Druga debata održaće se 16. oktobra u kojoj će građani, tačnije neodlučni birači po izboru Gallup organizacije, postavljati kandidatima pitanja na temu domaće i spoljne politike, dok će poslednja debata biti održana 22. oktobra. Format treće debate biće identičan prvoj, a tema će biti spoljna politika.

 
I. Mihajlović