Svakog sata u Srbiji jedna osoba umre od oboljenja srca
Svakog sata u Srbiji umre jedna osoba od različitih oblika kardiovaskularnih bolesti! Muškarce najviše „kosi“ srčana slabost, a žene moždani udar. Godišnje ovaj problem košta života oko 60.000 ljudi.
Vaskularne bolesti među vodećima su u našoj zemlji, a prevencija bi mogla znatno da smanji obolevanje i smrtnost. Među njima nalaze se i cerebrovaskularne bolesti, u narodu poznatije kao – moždani udar.
– Oko 70 odsto moždanih udara dobije se zbog lošeg protoka krvi u mozgu, usled oboljenja karotidnih arterija – priča prof. dr Lazar Davidović, direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije. – Moždani udar najveći je uzrok smrti kod žena u Beogradu. Ovo ne bi smelo da bude tako, jer su karotidne arterije lako dostupne dijagnostici i lečenju. Prvi pregled, a neretko i jedini, jeste ultrazvuk. On je brz, bezbedan, jeftin i u 95 odsto slučajeva precizan. Samo na osnovu njega kod 80 odsto pacijenata može da se donese odluka da li je bolesnik za operaciju ili ne. Ultrazvučni pregled treba da tumače samo ljudi koji imaju mnogo iskustva i znanja.
Na Klinici za kardiovaskularne bolesti KCS uradi se godišnje i do 600 operacija karotidne aorte. Kako kaže dr Davidović, još više pacijenata ima na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje. Kroz vaskularnu ambulantu prođe oko 45.000 bolesnika, a lekari odrade 17.000 ultrazvučnih pregleda.
– Ove operacije kod nas se izvode u posebnoj vrsti anestezije, gde je pacijent budan – objašnjava profesor Davidović, vaskularni hirurg. – To omogućava da se intervencija uradi i kod bolesnika kod kojih je opšta anestezija nemoguća zbog bolesti srca i pluća. Tokom operacije prati se i neurološki status pacijenta, čime se sprečavaju sitne komplikacije.
Problem su, priča profesor Davidović, veliki broj zakrčenih karotidnih arterija koje su nedijagnostifikovane, pa se bolest otkrije tek kada dođe do moždanog udara.
– Naknadnom operacijom ne može da se popravi stanje, već se samo sprečava da ne dođe do novog moždanog udara – kaže dr Davidović. – Zbog toga je bitno da se to otkrije na vreme. Kao i za druge vaskularne bolesti – aneurizme i probleme sa perifernim krvnim sudovima, najvažnija procedura je ultrazvučni pregled kod osoba starijih od 50 godina, koji su uz to pušači ili imaju dijabetes, povišen krvni pritisak, holesterol u krvi ili neko drugo oboljenje. Ukoliko pregled ne pokaže neke promene, treba ga raditi na svake dve godine.
Profesor Davidović upozorava da se prosečna životna dob obolelih drastično spušta ka pedesetim godinama, i da su pacijenti sve mlađi.
A među najopasnijim poremećajima krvnih sudova svakako je aneurizmatska bolest trbušne aorte. Fatalna komplikacija jeste pucanje aneurizme, što za posledicu ima krvarenje i smrt u roku od nekoliko sati.
– Čak i ako se u tih pet-šest sati uradi intervencija, nju preživi 60-70 odsto operisanih – ističe prof. dr Davidović. – Za naše uslove to je dobar rezultat. Ovo je jedna od najtežih operacija u hirurgiji. Pacijent dolazi potpuno nepripremljen za intervenciju, i često ima čitav niz propratnih bolesti. Prosečne godine su oko 75, mada se i ta granica pomera. Za poslednjih 20 godina urađeno je više od 1.000 ovih operacija kod nas, što je najviše u svetu.
– Kod perifernih vaskularnih bolesti postoje tri stadijuma – priča prof. dr Davidović. – Prvo kreću bolovi u potkolenici u vidu grča posle hodanja, koji nestaju u stanju mirovanja. Onda bol uznapreduje i u mirovanju, dolazi do gubitka maljavosti i noktiju. Treća faza je gangrena. I kada neko ima gangrenu, ona se ne može izlečiti! Nešto što je mrtvo ne može ponovo da oživi. Truli delovi se odstrane, a premeštanjem krvnih sudova sprečava se dalje širenje. Važno je i gde se gangrena nalazi. Kod nas, nažalost, mnogi pacijenti dolaze u već odmaklim stadijumima bolesti. Zbog oboljenja perifernih krvnih sudova godišnje lekari u našoj klinici urade oko 400 intervencija.
