Medicinska sestra previja pacijenta i prenosi krevete
Medicinske sestre koje rade u bolnicama, osim što neguju bolesnike, obavljaju i teške fizičke poslove, poput okretanja i prenošenja pacijenata, pomeranja kreveta i natkasni, transporta bolesnika na dijagnostične procedure… Zbog toga mnoge od njih imaju problema sa kičmom i „etiketu“ – invalida rada.
Ovakvi uslovi rada traju oko dve decenije kada su ukinuti pomoćni radnici u ovim ustanovama, a Dragica Dašić, generalni sekretar Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije, smatra da je tada krenulo i preopterećenje medicinara. Njihovo istraživanje na uzorku od 1.800 sestara i tehničara pokazalo je da više od 30 odsto njih ima tegobe sa takozvanim lokomotornim sistemom.
– Medicinska sestra je svaštar u našoj zemlji. Nosi i krevete i teške pacijente. Zbog svega toga ne može dovoljno da se posveti pacijentima. Strane delegacije su dolazile i posmatrale rad naših sestara i zaključeno je da razlika između njihovih i naših medicinara nije u stručnom radu, već u vremenu koje se posvećuje bolesnicima. Naše sestre nemaju vremena da pričaju sa pacijentima. Zdravstvenim ustanovama nedostaje više od 2.000 sestara. Po normativima, jedna sestra treba da brine o jednom bolesniku na Odeljenju kardiohirurgije posle operacije na otvorenom srcu, a na intenzivnim negama na dva pacijenta „dolazi“ jedna sestra. Ti standardi nisu svuda primenjeni – naglasila je Dragica Dašić.
Zanimanje sestre, objašnjava Dragan Šašić, direktor Komore medicinskih sestara i tehničara, nije do skoro bilo priznato kao samostalno već je godinama tretirano kao „lekarski pomoćnik“ ili kao „bolničarke“. Kako bi se unapredila profesija, smatra on, treba imati što veći broj visoko obrazovanih sestara i izmeniti zakonsku regulativu.
– Mi smo iz naših sredstava izdvojili novac za subvencionisano studiranje naših članova i to je prvi korak koji smo inicirali i preduzeli. Manjak ljudstva svi osećaju, a najviše sestre, ali i pacijenti: sestre su premorene dugim radom i čestim smenama, pa se sve to donekle reflektuje na pacijente. Puno očekujemo od nadležnog ministarstva koje treba da donese nove normative kroz pravilnike koji su u izradi, ali i od Vlade Srbije koja treba da razume problem i nađe sredstva za nova radna mesta i popunu starih posle odlaska sestara iz nekih ustanova. Nedostaju nam vodiči dobre prakse, strategije, smernice, ali na svemu radimo i trudimo se da se isprave dugogodišnji propusti – rekao je Šašić.
Prigovori pacijenata su do sada bili sporadični i najčešće su se odnosili na odnos između pacijenta i zdravstvenih radnika. Šašić napominje da do sada nije bilo prigovora vezanih za medicinsko-tehničke radnje ili greške u proceduri.
– Stanje u ovoj oblasti zaista se promenilo u našu korist u poslednje vreme, ali sigurno da ima razlike između rada u našoj zemlji i drugim državama, što se ogleda u tri segmenta: platama, uslovima rada i profesionalnoj sigurnosti. Srbija sa ulaganjem od oko 350 evra po osiguraniku na godišnjem nivou ne može da očekuje mnogo da se postojeće stanje popravi, naročito ne ako se ne promeni stanje u privredi. Svi osećamo težinu vremena u kome živimo, ali je pitanje kako, na koji način i da li treba to da oseća i pacijent preko nas? – zaključio je Šašić.
