Dubljević: Realno je da u crnogorskom primorju pronađemo naftu
Dosadašnja istraživanja pokazala su da u primorju Crne Gore ima gasa, ali da do „naftne žile“ tek treba doći. Da li će Crnogorci postati šeici ili će profit odneti neko drugi?
Crnogorska Vlada objavila je da će u septembru biti raspisan tender koji će biti otvoren devet meseci i da će se na njemu prijaviti dvadesetak renomiranih kompanija. Pomoćnik crnogorskog ministra privrede Vladan Dubljević kaže kako je realno očekivati da se do nafte dođe, jer je, kako ističe, već sada nesporno da je „jadranski bazen plodno naftonosno polje“.
„Mi ne bi radili taj posao da ne smatramo da se u crnogorskom primorju nalaze ležišta ugljovodonika. Poznato je da Hrvatska poseduje velika komercijalna ležišta gasa, u Italiji su takođe otkrivena velika ležišta i gasa i nafte, u Albaniji proizvodnja nafte traje već 20-30 godina“, nabraja Dubljević.
Prema „Strategiji razvoja energetike Crne Gore“, koja se temelji na geološkim procenama, rezerve nafte u crnogorskom primorju procenjene su na sedam milijardi barela, dok se rezerve prirodnog gasa procenjuju na čak 425 milijardi kubnih metara. Kako se vrednost četiri nalazišta nafte u Bosni i Hercegovini procenjuje na 27 milijardi dolara, u ruskom „Gazpromu“ smatraju da se u jevernim delovima Crne Gore možda može doći do naftne žile.
U razdoblju od 1950 do 1991. godine, u Crnoj Gori je izvedeno 17 istražnih bušotina, a u svima njima je praktično utvrđena pojava gasa i nafte. Najznačajniji naftonosni potencijal utvrđen je kod Ulcinja, kao i moru Boke Kotorske. Ali, tadašnja tehnologija nije omogućavala dublji prodor u utrobu zemlje, koji bi dao željene rezultate.
Na bušotini koja se nalazila u moru severozapadno od Budve, nafta je potekla, ali je nije bilo u komercijalnim količinama, tako da eksploatacija nije ni počela. Udružene jugoslovenske naftne kompanije osamdesetih godina prošlog veka bušile su u Valdanosu kod Ulcinja do dubine od 5.309 metara. Na toj bušotini stavljen je čep, oko kojeg se često mogu videti znatne količine naftnih mrlja.
Ekonomski stručnjak Zarija Pejović kaže da, dok se čeka čudo i da potekne nafta, prioritet za Crnu Goru treba da budeizrada programa njene finansijske konsolidacije, kao i podsticanja proizvodnje i zaposlenosti.
„Čak i ako se rezerve nafte otkriju, imaćemo verovatno nastavak vladanja ovog režima sličnog bliskoistočnim režimima. Ne verujem, dakle, da će se to nešto značajnije odraziti na životni standard građana Crne Gore“, dodaje Pejović.
U crnogorskoj vladi već je isplanirano da će ta zemlja od naftnih kompanija ubirati 70 odsto njihovog profita na godišnjem nivou kroz unapred definisane naknade i poreze. Veći prihodi očekuju se za pet godina, odnosno oko 2017, kada, uostalom, stiže na naplatu najveći broj kredita kojima je aktuelna vlast u prethodnih nekoliko, i posebno u ovoj godini, vrlo zadužila Crnu Goru i sve njene građane.
