Skalpel poslednji lek za homoroidalne čvorove

Mada hemoroide, odnosno hemoroidalne čvorove, koji su smešteni u blizini analnog otvora i kontrolišu pražnjenje creva, imaju svi ljudi, procenjuje se da probleme sa njima ima svaki drugi čovek. Čest su pratilac trudnoće, ali su, ipak, najbrojniji pacijenti stariji od 40 godina, koji imaju opstipaciju, tvrde stolice i dugo se zadržavaju u toaletu. Najčešće se kao prvi znak da nešto nije u redu sa hemoroidima javlja krvarenje sa stolicom, koje je jarkocrvene boje, jastučići oko anusa ispadaju, svrbe i prljaju veš.

– Svako krvarenje iz hemoroida je alarm da pacijent treba da se javi na pregled – kaže profesor dr Zoran Krivokapić, hirurg – koloproktolog Prve hirurške klinike Kliničkog centra Srbije, član Kraljevskog udruženja hirurga Engleske i predsednik Evropskog udruženja koloproktologa. – Krvarenje često može da nastane i u drugim delovima debelog creva, zbog nekog zapaljenja ili karcinoma. Zato je neobično važno da se postavi tačna dijagnoza, pa tek kada se zna kakva je situacija u ostalim delovima kolona da se leče hemoroidi. Zbog toga se pacijentima koji imaju krvarenje obavezno prvo radi kolonoskopija ili irigografija.

U zavisnosti od stepena hemoroidalne bolesti predlažu se konzervativne ili hirurške metode lečenja. Postoje četiri stepena bolesti. Prvi je kad se javljaju samo nelagodnost i blago krvarenje, drugi kada hemoroidi ispadaju van analnog otvora i sami se, uz krvarenje, vrate, treći kada hemoroidi ispadaju, a pacijent mora rukom da ih vrati na mesto i četvrti kada su hemoroidi stalno napolju.

– Konzervativne metode mogu da pomognu u lečenju prva tri stadijuma, a za četvrti je jedini lek operacija – objašnjava profesor Krivokapić. – U prva dva stadijuma uglavnom je dovoljno da se pacijenti pridržavaju higijensko-dijetetskog režima. To podrazumeva redovno pražnjenje creva, bez napinjanja, i da stolica bude meka, jer tvrda oštećuje sluzokožu i dovodi do krvarenja, ali i pranje posle svakog pražnjenja creva.

I ishranu obavezno treba prilagoditi. Preporučuje se uzimanje što više tečnosti, voća i povrća, a treba izbegavati brzu hranu, u kojoj ima malo ostataka pa je stolica suva i oskudna. Nije dobro ni crno vino jer, zbog tanina koji sadrži, dolazi do krvarenja i napetosti u hemoroidalnim čvorovima. I previše ljuto izaziva tegobe. Nekada treba uzimati i dodatke na bazi nesvarljivih vlakana, celuloze, a povremeno, da ne bi došlo do zatvora, preporučuju se laksativi ili omekšivači stolice (parafinsko ulje).

– Ove preparate ne treba zloupotrebljavati, ali povremeno mogu da budu korisni. Takođe je značajno da pacijent koji ima probleme sa hemoroidima bude fizički aktivan, što pomaže da se hemoroidi brže prazne, a tegobe koje postoje su znatno manje – kaže profesor Krivokapić.

Iako genetika ne može potpuno da se isključi kao jedan od faktora rizika za nastanak hemoroida, stručnjaci uveravaju da presudnu ulogu u ovoj bolesti imaju moderan stil života i loša ishrana. Kada bi se malo više pažnje posvetilo zdravoj ishrani i fizičkoj aktivnosti, problemi sa hemoroidima bi se znatno ređe javljali, ističu stručnjaci.

Operacija mora da se radi u 10 do 15 odsto slučajeva i to uglavnom kod hemoroida četvrtog stepena. Najčešće se hemoroidalni čvorovi, kojih uglavnom ima tri, odstranjuju. Kada se to dobro uradi pacijent više ne bi trebalo da ima probleme. Međutim, to je delikatna operacija i lekari se trude kad god je moguće da je izbegnu.

– Razlog je što može da dođe do nekih komplikacija kao što su stenoza anusa, krvarenje iz anusa, velika infekcija, perianalna fistula i slično – objašnjava profesor Zoran Krivokapić. – Što se pre počne sa lečenjem hemoroida, veće su šanse da se problem reši lakšim metodama. Ako se poseta lekaru odlaže, mogu da nastanu ozbiljne komplikacije, ali i anemije.