Institut za onkologiju čeka proširenje
Zbog ogromnog broja pacijenata kojih svake godine ima sve više, nedovoljnog broja kreveta i konfornijeg načina lečenja ljudi obolelih od raka, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije vapi za proširenjem. Zračenje onkoloških bolesnika obavlja se u tri smene, operacione sale su uvek pune, a mesto više potrebno je i za primanje hemoterapije. U ovoj ustanovi leči se od 45 do 55 odsto svih pacijenata kojima su potrebne terapije za maligna oboljenja, a samo u toku jedne godine kroz institut prođe oko 100.000 bolesnika.
Rešenje za proširenje bolnice, za dodatnih 4.000 kvadratnih metara, postoji, kaže profesor dr Zoran Rakočević, direktor instituta, i najverovatnije će ga nadležni organi uskoro prihvatiti. Dr Rakočević objašnjava da oni čekaju da im Skupština grada dozvoli korišćenje novog prostora, a Ministarstvo zdravlja saglasnost za to.
– Proširili bismo se na parcelu koja se nalazi u sklopu instituta i moći ćemo da izgradimo bunker gde će biti smešeni radioterapeutski aparati, ali i sobe i ambulante. U sobi bi bilo dva, tri pacijenta, a ne kao sada osam do 10. Očekujemo početak realizacije plana u septembru, jer imamo razumevanje gradonačelnika i Ministarstva zdravlja. Pre godinu i po dana na listi čekanja za operacije na hirurgiji bilo je oko 260 pacijenata, koji su morali da čekaju na intervenciju do dva meseca. Sada toga nema – objasnio je dr Rakočević.
U prethodnoj godini, zahvaljujući sredstvima instituta i Ministarstvu zdravlja, nabavljena je neophodna oprema koja „popravlja“ kvalitet i brzinu lečenja u vrednosti od milion evra.
Dr Rakočević ističe da se menja i odnos prema pacijentima, jer se trude da vrate bolesnika u središte pažnje.
– Broj žalbi sa nekoliko u toku dana sveden je u proseku na dve do tri za mesec dana. Pacijent koji se leči od malignih bolesti uvek je u pravu i vrata za prigovore su uvek otvorena – dodao je on.
Da je neophodno proširenje ove važne zdravstvene institucije napominje i dr Davorin Radosavljević, direktor Klinike za medikalnu onkologiju, jer je zgrada građena 1939, kada je Beograd imao 240.000 stanovnika, a tada je to bilo dovoljno za onkološke bolesnike.
– Sada Beograd ima 10 puta više stanovnika, rak je bolest koja je u ekspanziji, bolesnika je sve sve više i zato je potreban veći prostor.
U Klinici za medikalnu onkologiju, 87 kreveta su uvek puni, a podaci govore da je čak tri puta povećan broj hospitalizovanih bolesnika u odnosu na period od pre 10 godina. Perspektiva je da se proširi prostor, ali i da se prime i novi kadrovi. Do maksimuma su popunjeni postojeći kapaciteti, a posledica je 30 odsto pacijenata hospitalizovano više od kapaciteta, koje lekari i sestre nose na svojim plećima. Svake subote naši lekari idu u bolnice u Srbiji da budu članovi konzilijuma kako bi se odredile terapije za pacijente u unutrašnjosti, a da oni ne bi morali da putuju do Beograda zbog toga – dodao je dr Radosavljević.
Od 40 do 50 odsto pacijenata iz gotovo cele Srbije ovde dolazi na zračenje, a godišnje se obavi oko 5.000 tretmana. Dr Marina Nikitović, zamenik direktora Klinike za radioterapiju, napominje da četiri uređaja, takozvanih linearnih akceleratora, radi punom parom – u tri smene i da im je neophodno da se nabavi još barem dva aparata. Na početak terapije ambulantno čeka se dve nedelje, a zbog manjka kreveta i krcatih kapaciteta, i mesec dana oni koji moraju da prime terapiju u bolnici.
– Nepostojanje liste čekanja za operacije smo uspeli da rešimo uz reorganizaciju načina rada i pozivanja bolesnika. Liste čekanja sada su javne i postavljene na sajt ustanove. U pet hirurških sala, dnevno se uradi oko 25 intervencija, a samo prošle godine je obavljeno oko 7.000 operacija. Radimo veoma složene intervencije, recimo jednoj pacijentkinji operisali smo u isto vreme tumor dojke i bubrega i metastaze na jetri. Ovde se leče i svi oni za koje nije bilo moguće više ništa uraditi u drugim bolnicama, pa nas vide kao poslednju šansu za izlečenje. Imamo najnoviji aparat koji će biti u punoj primeni za mesec dana, a koji je nabavljen sredstvima Ministarstva zdravlja i naše kuće. Zahvaljujući tom aparatu, pacijentima se kod uznapredovalih kancera citostatici daju kroz ruku ili nogu direktno u tumor, što ima manje toksično dejstvo na organizam – rekao je dr Srđan Nikolić, direktor hirurgije Klinike za hirurgiju instituta.
