Kome je potrebna magnetna rezonanca?
Prethodna dijagnostika za pregled magnetnom rezonancom ili skenerom, biće definisana novim pravilnikom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), ali ti pregledi možda svima neće biti ni potrebni, jer stručnjaci smatraju da se veliki broj dijagnoza može utvrditi i drugim metodama, da se ne bi bespotrebno stvarale duge liste čekanja.
Direktor RFZO Aleksandar Vuksanović kazao je nedavno da je u razgovoru sa radiolozima koji rade na magnetnoj rezonanci dobio informaciju da je 50 odsto nalaza negativno, a gotovo 90 odsto dijagnoza postavljenih magnetom moglo je da se indikuje drugim dijagnostičkim metodama.
Kako je rekao, novim pravilnikom je, pored tačnih indikacija, definisan i stepen hitnosti, kao i prethodna dijagnostika koju pacijent treba da obavi kako bi uopšte bio upućen na magnetnu rezonancu ili skener.
Danas se obavi više od 350.000 pregleda na skeneru, dok ih je 2003. bilo svega 18.000, i 80.000 na magnetnoj rezonanci, kojih je 2004. godine bilo 7.000.
Vuksanović je rekao da bi probleme u pogledu vođenja, organizacije i ažurnosti lista čekanja za sve metode i intervencije trebalo u značajnom segmentu da reši novi pravilnik, koji je pripremila struka zajedno s predstavnicima RFZO, Instituta „Batut“ i Ministarstva zdravlja.
Predsednik Saveza lekara i farmaceuta Srbije dr Nevenka Dimitrijević kazala je da će novim pravilnikom biti najverovatnije definisano da se pregledi magnetnom rezonancom overavaju komisijski jer se, kako je kazala, pregled na magnetu sveo na to da pacijent izrazi želju da se pregleda, a lekar ga pošalje te da iz toga proističe da se taj aparat neracionalno koristi.
„Najverovatnije će biti definisano da specijalista koji radi na klinici gde postoji magnetna rezonanca da interni nalog da se obavi pregled ili da uput overava komisija fonda“, navela je Dimitrijević.
Ona je rekla da, ako u nekoj ustanovi ne postoji pregled na magnetu, a specijalista proceni da je takav pregled potreban pacijentu, on ga može vratiti izabranom lekaru.
„Često se dešava da nema mesta i da su gužve u državnim ustanovama, pa pacijenti ne žele da čekaju i onda odlaze u privatne ustanove da bi se pregledali“, kazala je Dimitrijević navodeći da bi aparati trebalo racionalnije da se koriste budući da su cene nekih ulsuga poput laboratorijskih, ali i drugih analiza poskupele.
Radiolog Instituta za radiologiju Vojno-medicinske akademije (VMA) dr Zoran Ãorđević takođe smatra da se bar 50 odsto pregleda na magnetu moglo dijagnostikovati drugim metodama.
Kako je kazao, u toj ustanovi gde je magnetnom rezonancom prošle godine pregledan 3.871 pacijent, znatno više nego ranijih godina, postoji uputstvo za preglede glave i kičme koje predviđa da je prilikom zakazivanja neophodno priložiti specijalističke izveštaje, snimke, obaviti pregled skenerom pa tek onda doci na magnetnu rezonancu.
„Lekari su navikli i najbolje je da imaju sve dijagnostičke procedure kako bi bili sigurni na koji način će lečiti pacijenta, ali nažalost, ne postoje kadrovske i organizacijske mogućnosti da se svi koji žele pregledaju“, kazao je Ãorđević dodajući da se tako stvaraju liste čekanja i da se često dešava da dugo čekaju oni kojima je taj pregled neophodan.
Govoreći o iskustvima u toj ustanovi, on je naveo da je od početka ove godine pregledano 2. 435 pacijenata što je pokazatelj da će ih ove godine biti znatno više nego prethodne i da je dve trećine od tog broja bilo neophodno pregledati, a da je dijagnoza kod ostalih pacijenata mogla drugačije da se utvrdi.
Kako je kazao, svi termini za preglede na magnetu u toj ustanovi „popunjeni“ su do kraja godine.
Prema podacima RFZO, u ustanovama u planu mreže ima oko 65 skenera i 19 magnetnih rezonanci, a zvanične liste čekanja postoje za dijagnostiku magnetnom rezonancom, skenerom, ugradnju endoproteza kuka i kolena, operaciju katarakte sa ugradnjom sočiva, kardiohirurske intervencije (bajpas i ugradnja valvule), koronarografiju srca, ugradnju graftova, pejsmejkera.
Za preglede na magnetu ili skeneru u državnim zdravstvenim ustanovama čeka se od mesec dana do šest ili sedam meseci, u zavisnosti od stepena hitnosti i koja je ustanova u pitanju.
