Ko su glavni krivci za ekonomsku krizu u Hrvatskoj?
Kao glavne krivce ekonomske krize u Hrvatskoj Večernji list imenovao je deset ljudi koji su participirali u vlasti proteklih dvadeset godina. To su Ivo Sanader, Borislav Škegro, Ivan Šuker, Damir Polančec, Radimir Čačić, Ivić Pašalić, Marko Škreb, Jadranka Kosor, Franjo Tuđman i Slavko Linić.
Globalna recesija samo je ubrzala hrvatsku krizu i razotkrila sve promašaje koji se u politici i ekonomiji vode već gotovo 20 godina. Do sredine 90-ih godina Hrvatska i nije bila u stanju da vodi ozbiljnu ekonomsku politiku, piše Večernji list.
Međutim, nakon 1997. i uspostavljanja suverenosti na celoj teritoriji, Hrvatska je promašila svoju ekonomsku politiku. Hrvatski analitičari i privrednici za ekonomski slom najviše terete bivšeg premijera Ivu Sanadera i njegovu vladu.
– Za ovu duboku krizu najveći su krivci predsednik vlade Ivo Sanader i njegov tim jer nisu znali što se uopšte događa u okruženju. Mesecima su govorili da nam kriza ne preti, a već je bila tu – komentariše analitičar Damir Novotni.
– Sanaderova vlada legalizovala je korupciju i kriminal. Celu državu temeljili su na kriminalu – dodao je Vladimir Ferdelji, jedan od najuglednijih hrvatskih privrednika.
Svi analitičari među glavnim krivcima vide i Borislava Škegru, čoveka koji je, kaže jedan ekonomist, „sproveo doktrinu da ćemo živeti samo od usluga, a bez industrije„.
– Škegrina ekonomska politika bila je privatizacija svega po svaku cenu – kazao je profesor Ljubo Jurčić.
Ivan Šuker kao ministar finansija tek je sa zakašnjenjem od 3-6 meseci priznao da postoji ozbiljan problem, ali nikad nije pokazao ozbiljnu volju za restrukturiranje budžeta, naročito smanjenja troškova.
Radimir Čačić u prvom mandatu inicirao je građevinski bum, naročito izgradnju puteva. Umesto da Hrvatska prvo uloži u industriju pa onda u infrastrukturu, piše Večernji list, Čačić je enormne poslove dao građevincima koji su opet na kolenima, a Čačić ponavlja istu grešku.
Franjo Tuđman omogućio je Hrvatskoj nezavisnost, ali je svojim načinom vladanja onemogućio stvaranje tržišne eknonomije, a privatni sektor nikada nije dobio pravu šansu.
Marko Škreb kasno je i dosta mlako reagovao na prve naznake velikih problema u bankama, a sve je rezultiralo velikom bankarskom krizom 1998. godine, čiju cenu po oceni Večernjeg lista građani Hrvatske plaćaju i danas.
Jadranka Kosor otvorila je vrata antikorupcijskim istragama, ali je propustila da povuče prave poteze u trenucima kad je to bilo najpotrebnije. Čak i kad je dobila podršku privredne javnosti, nije znala da je iskoristi.
