Od žege i riba strada
Dugotrajna suša smanjila je količinu vode u bunarima iz kojih se snabdevaju ribnjaci. Uz to, intenzivno upumpavanje kiseonika u bazene, ribnjacima povećava troškove poslovanja.
Visoke temperature ne utiču nepovoljno samo na količinu vode raspoložive ribnjacima, nego i na njen kvalitet. Pre svega, u vodi je manje rastvorenog kiseonika, upozorava profesor na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu, Miroslav Ćirković.
„Zato je neophodna preventiva. Ako naiđe oblačan dan, pa izostane fotosinteza u jutarnjim časovima, onda dolazi u ovim danima do uginuća riba. Zato treba dodavati svežu vodu iz bunara ili drugog objekta, a uoči promene vremena u popodnevnim časovima primeniti krečenje u količini 100 kilograma kreča po hektaru ribnjaka.
„Sveža voda u ribnjaku „Ečka“ ubacuje se iz jezera koja se ne koristi za proizvodnju ribe, nego isključivo za osveženje ribnjaka. Ečka ima jezero Jocu iz kog se voda dodaje u proizvodna jezera. Kod nekih ribnjaka koriste se bunari, neki iz kanalske mreže ili na neki drugi način“, objašnjava Ćirković.
Međutim, u ribnjacima koji se osvežavaju iz bunara, beleži se slabiji priliv podzemnih voda.
„Za sada, uspevamo da održimo proizvodnju,“ kaže vlasnik ribnjaka u Somboru i Paraćinu Momčilo Bogdanović.
„Podzemne vode su se jako povukle tako da pumpe ne koriste pun kapacitet. Uz to i temperatura vode utiče na proizvodnju ribe, mučimo muku kao i svi u poljoprivredi. Uz sve manje vode u bunarima, ubacivanje vazduha u vodu poskupeće proizvodnju, Mi smo kompletan ribnjak snabdeli aeratorima koji ubacuju vazduh u vodu. Aparati su cele noći uključeni, pa će troškovi proizvodnje porasti za sigurno 20 odsto“, dodaje on.
Godišnje, riba se hrani samo 160 dana, pa je održavanje kvaliteta vode leti uslov za visoku produktivnost u ribnjaku. Jer, ako voda u bazenima nije kvalitetna – džabe i najkvalitetnija hrana, upozoravaju stručnjaci.
