Simon Saneback: „Najveći ubica preduzetništva nije manjak ideja, već strah od propasti“
Veštačka inteligencija više nije samo tehnološki trend, već sila koja menja način na koji radimo, gradimo kompanije i koristimo internet. Dok mnogi i dalje pokušavaju da razumeju šta AI zapravo znači za njihove industrije, Simon Saneback već godinama posmatra kako se tehnologija, startup ekosistem i investicije sudaraju i oblikuju novu ekonomiju.
Sa više od 25 godina iskustva u radu sa tehnološkim kompanijama i startupima, Saneback danas važi za jednog od sagovornika koji AI revoluciju posmatra mnogo šire od pukog razvoja novih alata. Za njega, ključna promena nije u tome što tehnologija postaje pametnija, već što briše granice znanja i omogućava pojedincima i malim timovima da rade stvari koje su nekada zahtevale čitave departmane.
U razgovoru za BIZLife govori o tome kako će internet izgledati za pet godina, zašto su „thin companies“ budućnost biznisa, šta danas traži kod startup osnivača i zbog čega Balkan ima mnogo veći potencijal nego što misli.
- Da li trenutno živimo najveću tehnološku promenu od nastanka interneta i po čemu se AI revolucija razlikuje od svih prethodnih?
Da, ali ne iz razloga koje većina ljudi misli. Prethodne tehnološke revolucije menjale su ono čemu možemo da pristupimo. Internet nam je dao informacije. Mobilni telefoni omogućili su da te informacije nosimo svuda sa sobom. Društvene mreže dale su svakome megafon. Svaki put alati su bili novi, ali je čoveku sa druge strane i dalje bio potreban veliki deo istih veština da bi ih koristio.
AI je drugačiji jer ljudima omogućava da rade stvari za koje su ranije bile potrebne godine iskustva ili čitavi timovi.
Advokat uz pomoć AI-ja nije samo brži advokat. Sada može da radi finansijske modele, istraživanje tržišta i konkurencije — stvari za koje možda nikada nije imao ni vremena ni obuku. Mali tim danas za vikend može da napravi ono za šta je nekada bio potreban čitav sektor. To je ono što je zaista bez presedana: urušavanje barijere znanja i veština.
To vidim i u svom poslu. AI koristim za veliki deo „posla oko posla“ – istraživanje, prve verzije tekstova, analize, organizaciju. To mi je oslobodilo vreme za ono što je najvažnije: procenu, odnose među ljudima i kreativne iskorake. U pojedinim delovima posla danas sam deset puta brži nego pre dve godine.
Internet je demokratizovao pristup informacijama. AI demokratizuje pristup sposobnostima. A to menja sve – od toga ko može da pokrene kompaniju, do toga šta mali tim može da izgradi i kako će čitave industrije biti organizovane.
- Često govorite o tome kako AI menja način na koji funkcioniše veb. Kako će internet izgledati za pet godina i šta će prvo nestati?
Upravo o tome govorim na svom predavanju na konferenciji FlowConf Belgrade.
Poslednjih 30 godina internet je bio zasnovan na jednoj pretpostavci: da će čovek posetiti sajt, pročitati sadržaj, kliknuti i na osnovu toga doneti odluku. Ta pretpostavka se raspada. Ulazimo u eru delegiranja umesto pregledanja.
Programeri su nekada učinili internet „programabilnim“ kroz API-je. Danas nova generacija protokola omogućava da internet postane „delegabilan“ običnim korisnicima. Vaš AI asistent neće samo pretraživati letove – rezervisaće pravi, proveriti vaš kalendar, uzeti u obzir vaše navike i završiti potvrdu rezervacije. Sajt kao destinacija koju ručno posećujete postaje opcionalan.
Ko je prvi pod pritiskom? Srednji sloj. Agregatori, portali za poređenje cena, SEO farme sadržaja – svi oni koji postoje primarno da bi pomogli ljudima da sortiraju informacije. Ako AI može direktno do izvora i da deluje u vaše ime, posrednici imaju ozbiljan problem.
Šta opstaje? Servisi koji rade stvarne stvari u stvarnom svetu. Avio-kompanija i dalje leti avionom. Restoran i dalje kuva hranu. Lekar i dalje leči pacijenta. Ali interfejs između vas i tih servisa biće radikalno pojednostavljen.
Za pet godina browser više neće biti podrazumevana ulazna vrata interneta.
- Kao investitor, koje osobine danas tražite kod startup osnivača, a koje su bile važne pre deset godina, a sada više nisu?
Danas najviše gledam brzinu učenja.
Koliko brzo osnivač može da prepozna pravi signal sa tržišta, testira ga, nauči nešto iz toga i zaista promeni način na koji kompanija funkcioniše? Taj ciklus – primeti, testiraj, nauči, prilagodi se – suština je opstanka startupa. Ne najbolja ideja. Ne najviše novca. Već brzina učenja.
Radio sam sa više od 100 startupova i scale-up kompanija kao investitor, savetnik ili operativac. Obrazac je uvek isti. Ne opstaju oni sa najboljim pitch-em ili najviše kapitala, već oni koji razgovaraju sa 200 korisnika, čuju nešto neočekivano i već sledeće nedelje promene proizvod.
Pre deset godina precenjivali smo tehničke suosnivače. Ako nisi imao CTO-a koji može da napravi proizvod – bio si gotov. Danas netehnički osnivač sa dubokim poznavanjem industrije može za nekoliko nedelja uz AI alate da napravi funkcionalan proizvod.
Sve češće viđam novi tip osnivača: iskusne profesionalce, često starije od 40 godina, sa ozbiljnim znanjem iz oblasti koje nisu IT, koji sada pokreću tehnološke kompanije jer je AI smanjio ulaznu barijeru. Oni ne jure klasičnu VC priču. Grade kompanije jer zaista razumeju problem i konačno imaju alat da ga reše.
Najbolji osnivači i dalje moraju da imaju priču. Ali danas ta priča mora da bude potkrepljena dokazima.
- Da li će sledeća generacija velikih kompanija nastajati u garažama ili će tehnološki giganti zadržati dominaciju?
I jedno i drugo. I to ne govorim diplomatski. Infrastrukturni sloj će se dodatno konsolidovati. Treniranje najnaprednijih AI modela košta stotine miliona dolara. To je igra za mali broj kompanija i barijera za ulazak raste.
Ali aplikativni sloj eksplodira. AI je smanjio trošak i vreme razvoja proizvoda za čitav red veličine. Danas tim od dve osobe u pojedinim oblastima može da napravi ono za šta je pre pet godina bilo potrebno 50 ljudi. Nedavno sam video gejming projekat koji je mali tim mogao da prototipizira, a za koji je ranije bio potreban čitav studio.
Pojavljuje se model koji zovem „thin company“ – mali timovi, često sa manje od deset ljudi, koji koriste AI infrastrukturu velikih kompanija i grade vrlo specifične proizvode za jasno definisanu publiku. Većina neće direktno konkurisati gigantima. Gradiće na njihovim platformama. A neki od tih „thin company“ modela prerastaće u ogromne biznise upravo zato što mogu da skaliraju bez velikog povećanja broja zaposlenih.
Garaže su se vratile. Samo što sada grade na temeljima koje su postavili giganti.
- Tržište je preplavljeno AI alatima. Kako razlikujete prolazni hype od kompanije koja može da opstane dugoročno?
Većina AI startupova danas pravi rešenje koje traži problem. Kreću od tehnologije „koristimo GPT za X“ pa onda traže kome to treba. To je pogrešan pristup.
Kompanije koje opstaju kreću od stvarnog problema, pa koriste tehnologiju koja ga najbolje rešava. Kada procenjujem AI startup, postavljam tri pitanja.
Prvo: ako bi osnovni AI model sutra postao drastično bolji, da li bi vaš proizvod i dalje bio relevantan ili samo „umotavate“ tuđ API u lep interfejs?
Drugo: imate li prednost u podacima koja se vremenom uvećava? Nešto što čini vaš proizvod boljim što se više koristi i što konkurencija ne može lako da kopira?
Treće: da li bi korisnici primetili kada biste nestali?
Ako osnivač ne može da odgovori „da“ na makar dva pitanja, verovatno nije izgradio kompaniju već funkcionalnost. A funkcionalnosti platforme vrlo brzo apsorbuju.
Hype je omotač oko tuđe tehnologije. Održivost je proizvod koji stvara sopstvenu gravitaciju – kroz podatke, odnose sa korisnicima i tok rada iz kog je teško izaći.
- Nordijski startup ekosistem iznedrio je veliki broj uspešnih tehnoloških kompanija. Šta ostatak Evrope, uključujući Balkan, može da nauči iz tog modela?
Nordijski model jednu stvar radi veoma dobro: smanjuje lični trošak pokušaja. Najveći ubica preduzetništva nije nedostatak ideja ili talenta. To je strah od propasti. U Švedskoj, ako vam startup propadne, i dalje imate zdravstveno osiguranje, deca vam idu u dobre škole i niko vas ne tretira kao kriminalca. Ta sigurnosna mreža nije luksuz. Ona je ekonomska infrastruktura.
Ali važno je razumeti da Balkan ne treba da kopira nordijski model, već da razume princip i pronađe sopstveni način da ga primeni.
Na Balkanu vidim nešto veoma moćno: ambiciju, blizinu velikim tržištima, niže operativne troškove i sve kvalitetniji tehnički kadar. Kada sam prošle godine bio u Nišu, iskreno me impresionirao kvalitet ljudi koje sam upoznao — oštrina, glad za uspehom, snalažljivost. To nisu ljudi koji čekaju dozvolu da nešto urade. Oni već grade.
Ono na šta bih se fokusirao jesu veze između ljudi: zajednice osnivača koje otvoreno dele iskustva, angel mreže koje investiraju rano i lokalno, kao i državni programi koji prvi neuspeh čine podnošljivim, a ne katastrofalnim.
Talent je ovde. Energija je ovde. Ono što treba izgraditi jeste infrastruktura poverenja koja ljudima omogućava da se usude na veliki korak.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Milan Bogosavljević
