Žena koja je izgradila biznis na muzici za kućne ljubimce

Dženet Marlou zamenila je reputaciju koncertne gitaristkinje sviranjem za pse i mačke. Godine 1980, mlada muzičarka Dženet Marlou debitovala je kao klasično obrazovana gitaristkinja u Carnegie Recital Hall-u u Njujorku.

Kao peta generacija muzičara u porodici, učila je da svira gitaru sa 10 žica pod mentorstvom španskih virtuoza. Vežbala je šest do osam sati dnevno kako bi se pripremila za nastup pred rasprodatom publikom ljubitelja klasične muzike, umetnika i kritičara koji su očekivali vrhunsko umeće.

Oduševila ih je. Nakon toga, menadžer joj je zakazao nastupe širom zemlje i činilo se da je pred njom stabilna karijera koncertne gitaristkinje.

Decenijama kasnije, međutim, njena publika je potpuno drugačija, ali ništa manje zahtevna. Danas je jedna od vodećih kompozitorki muzike za kućne ljubimce i vlasnica kompanije Pet Acoustics.

Njena firma prodaje proizvode sa muzikom koju je osmislila kako bi opustila pse, mačke, zečeve i konje. Gostovala je u emisijama Marte Stjuart i na CNBC-ju, a uspešno je iskoristila ogromno američko tržište potrošnje na kućne ljubimce.

A cela ideja potekla je od osobe koja u detinjstvu uopšte nije imala ljubimce.

Otkriće u Konektikatu

Marlou je odrasla kao tipično umetničko dete Njujorka, kako kaže, uvek je znala „koja je izložba postavljena u Metropolitenu“. Njen otac bio je prvi violista Američkog baletskog teatra. Porodična tradicija nalagala je da uči da svira klavir. Kasnije je probala violinu, ali se kao tinejdžerka zaljubila u gitaru. Na Mannes School of Music upoznala je inovatora gitare sa 10 žica, Narsisa Jepesa, koji joj je predložio da dođe u Španiju i uči kod njega.

„Pisala sam mu i nikad nisam dobila odgovor“, kaže Marlou. „Ipak sam otišla.“

Pronašla je Jepesa po njegovom povratku sa turneje i narednih pet godina povremeno boravila u Španiji, učeći od njega i Andresa Segovije, još jednog slavnog gitariste, pre nego što je započela karijeru nastupom u Carnegie Recital Hall-u i turnejom.

„Ali nedugo zatim napustila sam Njujork i započela život iz početka“, kaže ona.

Preselila se u Konektikat, gde je muzičar Pol Vinter imao umetničku farmu. Daleko od gradske gužve, usvojila je crno-belu mačku i nazvala je Osborn, po ulici u kojoj je živela.

Osborn je gotovo uvek dolazio pored nje dok je vežbala gitaru. „Počelo je da me fascinira pitanje: šta je to u životinjskom sluhu što muziku čini tako snažnim sredstvom opuštanja za njih?“ kaže Marlou.

Pretvaranje muzike u biznis

Istraživala je naučne radove i otkrila da psi i mačke čuju mnogo širi spektar zvukova od ljudi, pa je verovatno da im i muzički ukus znatno drugačiji. Mešavina frekvencija poput one u Betovenovoj simfoniji za njih može biti previše intenzivna. Čak ni govor nije idealan. Zato je počela da komponuje klasičnu muziku sa glatkim i ujednačenim frekvencijama, koristeći instrumente poput gitare, violine, harfe i flaute, izbegavajući nagle promene koje mogu uznemiriti ljubimce.

„Sve ono što podstiče ponašanje kod ljudi, kod životinja mora biti suprotno“, kaže Marlou. Dodaje da je muzika posebno korisna za smirivanje u situacijama poput grmljavine, vatrometa ili vožnje mačke automobilom.

Krajem devedesetih objavila je CD sa muzikom za pse i mačke. Narednih godina paralelno je komponovala muziku za ljubimce i nastupala kao gitaristkinja sa 10 žica. Krajem 2000-ih u potpunosti se posvetila biznisu i, sa partnerom, pokrenula Pet Acoustics (kasnije je postala jedini vlasnik). Marketing je gradila kroz sajmove, susrete sa vlasnicima prodavnica za kućne ljubimce, objavljivanje knjige „Zen Dog“ koja se našla u prodaji u Barnes & Noble-u i saradnju sa veterinarima.

„Nisam imala pojma šta radim“, priznaje. „Ali poznajem ljude i, kao izvođač, znam da komuniciram.“ Danas Pet Acoustics nudi više proizvoda, uključujući blutut zvučnike prilagođene različitim životinjama i prenosive zvučnike za šetnju pasa.

Kako bi potvrdila efikasnost svoje muzike, kompanija je sprovela istraživanje u kojem su psi u azilu slušali tišinu, klasičnu muziku (Betovena i Mocarta) i Marlouinu muziku. Uz pomoć biometrijskih ogrlica utvrđeno je da su psi bili mirniji i imali niži puls uz njenu muziku nego uz tradicionalnu klasičnu muziku ili bez muzike.

Dobijala je i brojna iskustvena svedočenja, poput onog brodvejskog producenta koji je mački davao Prozac tokom putovanja. Nakon što je počeo da pušta Marlouinu muziku, ukinuo je lek.

Marlou nije želela da otkriva tačne prihode kompanije, ali kaže da je „poslovala veoma uspešno“. Firma ima nekoliko zaposlenih. Rast kompanije poklopio se sa talasom sve veće opsesije Amerikanaca kućnim ljubimcima: Ukupna potrošnja na kućne ljubimce u SAD porasla je za više od 50% od 2019. godine i dostigla 147 milijardi dolara, dok se broj vlasnika pasa gotovo udvostručio od sredine devedesetih.

Najveći deo potrošnje otpada na hranu i poslastice (64 milijarde dolara), zatim veterinarske usluge i prodaju proizvoda (38 milijardi), kao i opremu, žive životinje i lekove bez recepta (32 milijarde).

Kada je tek počinjala, ljudi su joj se smejali kada bi rekla da komponuje muziku za ljubimce.

„Danas, ako na zabavi kažem da pišem muziku za smirivanje pasa“, kaže ona, „dok završim rečenicu, već su na telefonima i naručuju je.“

Izvor: BIZLife/The Hustle

Foto: Freepik/partystock