Telegraph: Inflacija lek za krizu?
U vreme kada se pokušaji oporavka od ekonomske krize ugase pre nego što i počnu, analitičari se pitaju nije li „stara dobra“ inflacija spas za evropske finansijske muke.
Uobičajeni „spasioci“, vlada i potrošači, su u dugovima, pa se lek, primećuje britanski dnevnik „Telegraph“ tražio u rezovima troškova. Ali, ovaj recept se pokazao samo kao prelivanje dugovanja, pa se kao opcija javlja veća potrošnja, ako se može.
– Veća inflacija, čini se, nudi alternativu. S obzirom na to da je većina dugova fiksna, dok plate i cene, a stoga i BDP i takse rastu, dugovanja na prihode padaju. Inflacija je klasični način brisanja dugova – smatra analitičar Rodžer Botl u „Telegraph-u“.
Rešenje, međutim, dodaje on, nije bezbolno. Jer, smanjenje dugovanja znači i nasilno umanjenje nečijih sredstava. Zatim, ukoliko se inflacija otme kontroli, rastu kamate i na kraju se ništa ne dobija. Dugovi se smanjuju umanjenjem realne vrednosti, ali se to nadoknađuje rastom izdvajanja za kamate.
Analitičar lek za ovu boljku vidi u vladinim restrikcijama kamatnih stopa za nove pozajmice, jer „zvanične kratkoročne kamate formiraju se po želji centralne banke“. Vlada, takođe, smatra on, može da natera finansijske institucije da drže bar minimum vladinih dugovanja. A može i da proda dugove centralnoj banci, pre nego na tržištu.
Predlog je da vlada podigne ciljnu inflaciju na, recimo, četiri do pet procenata, što bi obavezalo banku da pokrene masivni program povećanja inflacije. No, to bi vodilo, uočava se, padu valute, i riskantnom putu držanja inflacije na uzdi.
– Ne znači da je viša inflacija uvek loša. Zavisi od toga šta su alternative. U ovom trenutku, postoji još neka nada da bi kombinacija vladinih mera štednje i ekonomskog rasta mogla da nas izvuče iz gliba. Ali šta ako se štednja protegne još nekoliko godina, bez ekonomskog rasta. Šta onda? Još štednje? Na tom nivou, opcija inflacije mogla bi da deluje atraktivno, ne samo nekolicini intelektualaca, već i glasačima – zaključuje „Telegraph“.
