Poslodavci se pribojavaju novog trenda – osvetničkog otkaza
Novi trend na tržištu rada zabrinuo je kompanije širom sveta, a 2026. godina je već nazvana godinom „osvetničkog otkaza“. To je fenomen u kojem zaposleni, nezadovoljni toksičnim radnim okruženjem, odlučuju da odmah napuste svoja radna mesta, bez ikakve najave ili otkaznog roka.
Ovaj potez prati dva druga trenda u karijeri poslednjih godina: „tihi otkaz“ – praksa obavljanja minimuma posla kako bi se zadržala plata, i „glasni otkaz“ – kada zaposleni odlazi veoma javno, često uz bujicu kritika o poslu. Prema izveštaju portala za zapošljavanje Monster, skoro polovina američkih radnika priznaje da je poslednjih godina pribegavala „odmazdnom otpuštanju“. Zanimljivo je da se na takav korak ne odlučuju samo mladi ljudi, već i mnogi iskusni zaposleni koji provedu više od dve godine u kompaniji pre nego što dođu do tačke sloma.
Glavni okidač – toksično okruženje
Smatra se da ova praksa uglavnom proizilazi iz postavljanja granica prema toksičnim radnim mestima, gde nezadovoljstvo zaposlenih raste zbog problema sa rukovodstvom, radnim vremenom ili obimom posla.
„Iznenadne ostavke nisu samo pojedinačni odlasci, već su upozoravajući signali koji bljeskaju kroz kulturu na radnom mestu“, kaže Viki Salemi, stručnjak za karijeru u kompaniji Monster. „Kada radnici odu bez prethodne najave, to je često zato što su izgubili poverenje u rukovodstvo ili osećaju da se njihovi glasovi ne čuju.“
Izveštaj potvrđuje da su toksična radna mesta, loše upravljanje i osećaj potcenjenosti glavni razlozi za trenutno otpuštanje, dok je samo 4% ispitanika navelo platu kao problem.
Domino efekat na kolege
Iako niko ne može da krivi zaposlenog što je preuzeo kontrolu nad svojom karijerom, takvi odlasci imaju posledice. Približno 60% američkih zaposlenih je reklo da su nakon „odmazdnog otpuštanja“ njihove kolege morale da preuzmu dodatni obim posla, piše Unilad.
Posledice se osećaju kroz kašnjenja projekata, preopterećenost preostalih zaposlenih i pad morala tima. Sve ovo može dodatno doprineti istom toksičnom radnom okruženju koje je izazvalo početni odlazak. Ipak, čak 90% zaposlenih bi podržalo kolegu koji odluči da napravi takav potez ako je to direktan odgovor na loše uslove rada.
Šta kompanije mogu da urade?
Ključna preventivna mera za kompanije je stvaranje pozitivnog i podsticajnog radnog okruženja sa stabilnim i pristupačnim rukovodstvom koje sluša brige zaposlenih i blagovremeno rešava probleme.
Izveštaj takođe predlaže uspostavljanje jasnog okvira za napredovanje u karijeri, nagrađivanje dugoročnog rada i uvažavanje jedinstvenih veština i perspektiva svakog pojedinca. Pravedna i konkurentna plata je takođe važan faktor u zadržavanju zaposlenih.
„Na današnjem konkurentnom tržištu rada, proaktivno rešavanje ovih problema moglo bi značiti razliku između iznenadnog gubitka talenata, ili izgradnje lojalne, dugoročne radne snage“, zaključuje se u izveštaju.
Šta ako razmišljate o otkazu iz osvete?
Emili Baton-Linam, osnivačica konsultantske firme EBC, rekla je za Harpers Bazar da je „ključni savet da ne donosite ishitrene odluke, posebno one vođene emocijama“.
Ona je rekla: „Uvek savetujem svojim klijentima da provedu vreme procenjujući da li je napuštanje posla jedina opcija. Korisna vežba može biti da se zapitate šta uspeh znači za vas i da istražite budući život koji želite da živite i kako vas posao koji sada radite može uzdići do toga“.
Ona takođe predlaže da razmislite o tome šta bi vas moglo motivisati da ostanete – više odgovornosti, fleksibilnosti, novca ili priznanja – i da o tome otvoreno razgovarate sa svojim poslodavcem kako biste videli šta je moguće u vašoj trenutnoj ulozi.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/Unilad
Foto: Freepik
