Kultura ispijanja kafe u Srbiji starija je od mnogih država
Teško da postoji miris koji više budi od mirisa sveže kafe. Bilo da volite onu domaću od koje „zamiriše komšiluk“, espreso koji vas diže iz mrtvih, ili filter varijantu za one strpljive, kafa je odavno postala mnogo više od pića. Ona je povod, navika, društveni događaj i deo identiteta. A njena priča na ovim prostorima počinje pre više od pet vekova.
Od Etiopije do turskih džezvi
Kafa je, po svemu sudeći, svoje korene pustila u Etiopiji, gde su je ljudi u početku koristili više kao hranu nego kao napitak, zrna su dodavali jelima i čak pravili vino od njih.
Rusi otvorili kafić u srcu prestonice, a kafu spremaju na poseban način – u SIFONU
Negde oko 9. veka, kafa je prešla Crveno more i stigla do Arabijskog poluostrva. Tu se, u Jemenu, rađa ono što danas znamo kao ritual ispijanja kafe. Arapi su dugo čuvali tajnu njenog pravljenja, ali nije mogla dugo da ostane skrivena, jer je miris kafe vrlo brzo osvajao svet.
Foto: Unsplash
Kroz trgovačke puteve i osvajanja, kafa je stigla i na Balkan. A gde bi se drugo „zaparila“ bolje nego u Beogradu?
Prva kafana u Beogradu
Godina je bila 1522. Turci su osvojili Beograd, a sa sobom su doneli i mnoge nove običaje. Jedan od njih bilo je ispijanje kafe na javnim mestima. I tako, u tadašnjem Dorćolu, u centru trgovine i karavana, otvara se prvo mesto gde su se ljudi okupljali da popiju taj čarobni napitak. Zvalo se jednostavno – kafana, po turskom „kahvehane“, odnosno „kuća kafe“.
U toj prvoj beogradskoj kafani nije bilo stolova ni stolica, gosti su sedeli na podu, kafa se služila u malim fildžanima, a žene nisu imale pristup. Ipak, to mesto postalo je početak jednog velikog poglavlja u našoj kulturi, kafanskog.
Foto: Unsplash
Zanimljivo je da je beogradska kafana bila starija i od carigradske, koja se otvorila tek 1555. godine. Dakle, dok su Sirijci u Istanbulu tek otkrivali čari kafe, Beograđani su već „srkali prvu jutarnju“.
Kroz vekove, kafa je postajala sve popularnija, i nije više bila samo za muškarce. U 19. veku, dame iz građanskih porodica počinju da organizuju druženja uz kafu. Tu se pričalo, ogovaralo, filozofiralo i planiralo, sve uz miris toplog napitka i šuštanje haljina.
Zabeleženo je da je kraljica Natalija Obrenović u svom letnjikovcu u Smederevu 1893. godine priredila prijem gde je kafa bila glavni „diplomatski alat“, jer uz kafu, sve ide lakše.
Kafa danas više od napitka
Danas se kafa pije svuda, kod kuće, na poslu, u pokretu, s prijateljima ili sam, u tišini. Neko voli crnu bez šećera, neko mlečnu i slatku, neko tursku „s nogu“, neko italijanski espreso „na brzinu“. Ali svi imamo onu jednu, prvu, najdražu šolju dana.
I možda nismo svesni, ali svaki put kad podignemo šolju kafe, mi nastavljamo običaj dug više od 500 godina. U zemlji gde se mnoge stvari menjaju, jedno ostaje isto, kafa se u Srbiji ne pije samo da bi nas razbudila, već da bi nas povezala.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife/Jovan Kragović
Foto: Unsplash
