Čuveni Nirnburgring blizu stečaja
Nirburgring, automobilska staza koja je poznata u čitavom svetu, verovatno će već krajem meseca morati da proglasi platežnu nesposobnost do koje sju doveli megalomanski planovi tamošnje vlade.
Još od otvaranja ove staze daleke 1927. ulivala je strahopoštovanje vozačima, ne dopušta greške i traži samo najbolje vozače. Upravo zbog toga trke na ovoj stazi nisu prestajale, a za posetioce odlazak na Nirburgring uvek je bio poseban doživljaj. Upravo to se pokrajinskoj vladi učinilo kao garancija za poslovni uspeh ove legendarne staze, smeštene zapravo u dubokoj provinciji, udaljenoj od bilo kog većeg grada.
Dodatni problem predstavlja činjenica što Nirburgring i u Nemačkoj ima konkurenciju – Formula 1 se naizmenično vozi i na stazi u Hokenhajmringu u pokrajini Baden-Vurtemberg, a i odgovorni na Sahsenringu na istoku Nemačke rado bi doveli najbolje vozače sveta i na svoju stazu.
Zato se vlada u Majncu odlučila na megalomanski projekt kako bi posetioci na Nirburgringu ostavili još više svog novca. Godine 2007. započet je projekt nazvan Nirburgring 2009. u kojem je trebalo da se izgradi zabavni park, VIP-lounge, luksuzni hotel, nova tribina… Novouređena staza je otvorena u roku, ali zavšetak ostalih objekata bio je dosta daleko.
Problem je naravno bio – novac. Pokrajinski političar je javnost uveravao kako će sve troškove snositi privatni investitor – ali je on odustao od projekta. Tako se dogodilo da je u taj projekt otišlo oko 350 miliona evra državnih obveznika, ali ni to nije kraj skandalu koji je već koštao položaja pokrajinskog ministra finansija i predsednika nadzornog odbora Nürburgring GmbH Ingolfa Deubela. Ubrzo potom, u decembru 2009. je otpušten i poslovođa Nirburgringa, Valter Kafic.
U potrazi za novcem i investitorima odgovorni su se upuštali u vratolomne poduhvate koji su bili daleko od granica dozvoljenog. Tu je bilo i 95 miliona evra pokrajinskog novca koji je otišao u Lihtenštajn kako bi se pred nepoznatim partnerima iz Dubaia dokazala kredibilnost pokrajine i čitav niz sumnjivih poslovnih poteza koje državno tužilaštvo još uvek pokušava da razjasni.
Ali što je mnogo gore – veći deo projekta Nürburgring 2009. bio je ipak izgrađen, a nije bilo onih koji će koristiti planirane luksuzne usluge. Enormna investicija u stazu smeštenu u dubokoj provinciji nije se mogla pokriti prihodima od trke Formule 1 koja će trajati – sa treningom i svim ostalim, jedva nedelju dana i to eventualno svake druge godine. Čak i pored održavanja drugih trka i koncerata, osnovna poslovna računica bila je promašaj, jer publika koja dolazi na ove događaje retko se susreće po luksuznim hotelima i u loži sa šampanjcem u ruci.
Nirburgring je uporno knjižio gubitke i pokrajina Rajnland-Falz koja je vlasnik 90% tog sportskog hrama, je uvek iznova morala iz budžeta da „krpi rupu“ u blagajni Nirburgringa. Jer tu je još uvek kredit od 330 miliona evra pokrajinske banke za Investicije i strukturne radove (ISB), koji se mora otplaćivati iako je zakupaca na Nirburgringu sve manje.
Poslednji klin u kovčeg Nirburgringa je stigao iz Brisela. Evropskoj komisiji je već dugo bila sumnjiva investicija pokrajine u sportski poligon – koji je zapravo, kao i sama Formula 1, izložena zakonima slobodnog tržišta. Utoliko je iz Evropske komisije stigla u Majnc zabrana da pokrajina opet, i ovog meseca Nürburgringu GmbH pomogne s još 13 miliona evra.
U toj pokrajini je projekt Nerburgring već ogroman skandal. Pokrajinski predsednik vlade Kurt Bek još uvek ne želi da preuzme – ne samo finansijsku i to s tuđim novcem, nego ni političku odgovornost za megalomanski projekt „usred ničega“. On i nakon odluke Brisela – krivi Evropsku komisiju koja je navodno „isprva pokazivala naklonost“ novoj pomoći i koja ovom zabranom „smanjuje mogućnost delovanja pokrajine Rajnland-Falz“, kako je izjavio Kurt Bek.
