Zašto se svi turisti vraćaju razočarani sa Balija?
Bali, čuveni tropski raj u Indoneziji, godinama je očaravao turiste. Ali, sve češće ostavlja i gorak ukus, poslednjih meseci među razočaranima našla se i turistkinja Zoe Rae.
„Otkako smo sleteli na Bali, nešto nam jednostavno nije delovalo kako treba“, rekla je u julu u YouTube videu snimljenom iz hotelske sobe. „Došli smo na Bali s velikim očekivanjima jer smo na društvenim mrežama videli ljude kako se savršeno provode.“ Dodala je: „Kada biste uslikali kafić i onda zumirali, videli biste kakva je zapravo stvarnost.“
Rae nije opisala šta je tačno videla niti je odgovorila na pitanja BBC-ja. Ali, bilo je dovoljno neprijatno da je na brzinu kupila kartu za Dubai, gde je nastavila da proslavlja godišnjicu braka. Večera uz zalazak sunca u restoranu na plaži i gomile smeća pored klimavih stepenica koje vode do njega. Poziranje u bikiniju ispred vodopada dok se vijuga red turista na klizavim stenama, čekajući svoj trenutak.
Putovala je sama na Bali, u Indiju i SAD: Ovo su njeni saveti za solo putnice
Voćni smuti na otvorenom, sa bambusovim slamkama – odmah pored motocikala koji dime dok stoje zaglavljeni u saobraćajnoj gužvi. Svake godine milioni dolaze na Bali u potrazi za duhovnim Šangri-Laom obećanim u memoarima i filmu Jedi, moli, voli. Umesto toga, dočekuju ih gužve, saobraćaj i zaglušujući zvukovi gradilišta, koja se umnožavaju paralelno s postpandemijskim turističkim bumom. Rastući pritisak na ostrvo donedavno se završavao na kolutanjima očima i gunđanju, ali ovog meseca situacija je postala ozbiljna.
U retkim poplavama život je izgubilo više od deset ljudi. Loše upravljanje otpadom i nekontrolisani urbani razvoj pogoršali su posledice, saopštili su zvaničnici. Lokalne vlasti zatim su najavile ograničenja nove gradnje. No, mnogi smatraju da je to „previše malo, previše kasno“.
Kako je Bali, decenijama slavljen kao „poslednji raj“, došao do ove tačke?
Bali na Instagramu
Zapadni avanturisti dolaze na Bali još od početka 20. veka, kada je važio za egzotičnu zabit s hinduističkim hramovima i pirinčanim poljima. Duhovnost i poštovanje prirode duboko su ukorenjeni: majmuni, krave i ptice smatraju se svetim, veruje se da u starim drvećima žive duhovi, a popularni vulkan za planinarenje, Batur, navodno štiti boginja.
„Bali je bio jedno od prvih mesta o kojem se govorilo kao o utopiji, o velikoj lepoti i kulturi,“ kaže Gisela Williams, berlinski putopisac koja posećuje ostrvo još od devedesetih. „Balinežanska hinduistička kultura stvorila je mit o tom mestu.“ U poslednjoj deceniji turizam na ostrvu je eksplodirao – sa 3,8 miliona posetilaca 2014. na 6,3 miliona prošle godine.
Ova godina izgleda kao rekordna: ostrvo bi moglo da primi više od sedam miliona stranih turista. Umesto jedinstvene tradicije i idiličnih predela, Bali je danas poznatiji po klubovima na plaži i surferskim kućama. Alkohol je lako dostupan, oskudna garderoba prihvatljivija nego u ostatku Indonezije. A većina posetilaca želi i luksuz hotela, vila i spa centara. „Mnogo je zapadnjaka koji koriste priliku da uživaju u luksuznom životu po niskoj ceni“, kaže Williams. „Otkako su društvene mreže preuzele primat, sve je postalo površno… vidiš sliku i samo dođeš.“
Razočaranje Zoe Rae osvetlilo je idealizovanu sliku koju imaju mnogi površni putnici. Na njen video reagovala je Hollie Marie, britanska kreatorka sadržaja koja živi na Baliju, upozorivši na TikToku da „ako Bali tražite samo na Instagramu, dobićete iskrivljenu sliku ostrva“. „Problem je što ljudi dolaze i ostaju samo u određenim delovima, jer žele slatke kafiće i Instagram lokacije. Tako propuštaju da vide da je Bali zapravo kulturno veoma bogato ostrvo,“ rekla je Marie za BBC.
Oni koji tamo žive ili su istraživali dalje od turističkih tačaka, tvrde da prirodna lepota Balija i dalje postoji – od posmatranja delfina i ronjenja, do bujnog zelenila severa ostrva. „Bali je mnogo, mnogo više“ od „žurki“ na koje turisti naviknu, kaže Canny Claudya, koja se preselila na Bali iz Džakarte. „Ako mislite da je Bali prenatrpan, samo niste na pravim mestima.“
Ipak, meštani kažu da se ostrvo znatno promenilo pod pritiskom turizma. A kada čuju pritužbe da to više nije raj kakav su turisti očekivali, primećuju ironiju u tim komentarima. „Kada turisti kažu da ih razočarava što je Bali prenatrpan, i oni sami su deo te gužve“, kaže I Made Vikannanda, balinežanski istraživač i borac za zaštitu prirode i ljudi na ostrvu.
„Kao kad smo u saobraćaju i pitamo se: ’Zašto je ovolika gužva?’ A mi smo ti koji vozimo auto i pravimo gužvu.“ Kako broj turista raste, hoteli, kafići i barovi šire se iz zagušenog juga ostrva. Najnovija „hipster“ destinacija je Canggu, nekada uspavano ribarsko selo koje je postalo magnet za surfere iz celog sveta. Canggu je sledio put drugih mesta, od Uluwatua do Seminjaka – tihih zakutaka koji su se transformisali kada su turisti počeli da tragaju za novim „skrivenim draguljima“.
To je dovelo do otvaranja modernih kafića, teretana i prostora za zajednički rad duž uskih seoskih puteva. Pererenan, severno od Canggua, sada se reklamira kao opuštenija verzija istog mesta. Dalje na severu, u šumama Ubuda, rizorti se predstavljaju kao utočište od gradske vreve juga. „To je pravi začarani krug,“ kaže Marie. „S jedne strane, dobro je kada se ljudi podstiču da posećuju različite delove… Ali i opasno, jer to podstiče gradnju svuda i bilo gde.“ Dodaje i da „ljudi tretiraju Bali kao igralište“.
Jedva da prođe mesec bez naslova o turistima u problemima: nesreće na skuterima pod dejstvom alkohola ili bez kacige, stranci deportovani jer su se skidali goli na svetim mestima, ili zbog tuča u pijanom stanju. Napetost dodatno raste jer se hiljade Rusa i Ukrajinaca naseljavaju na Baliju bežeći od rata. Šef Nacionalne agencije za narkotike Indonezije nedavno je upozorio na porast kriminalnih aktivnosti u koje su umešani upravo Rusi i Ukrajinci.
Čišćenje
Raste i nezadovoljstvo meštana, a „internet-patrole“ javno prozivaju nevaspitane turiste – iako Balinežani i dalje neguju svoju svetski poznatu gostoljubivost. „Mnogi turisti misle da, zato što oni troše novac na našem ostrvu, mi treba sve da tolerišemo“, kaže Sintya, koja, kao i mnogi iz njene generacije, zavisi od sigurnosti posla u turizmu. „Ponekad se osećam kao da sam zarobljena,“ kaže ona, „jer mi živimo od turizma. Ako ga prekinemo – od čega ćemo živeti?“
Uprkos „nekontrolisanom rastu“ turizma, istraživač Vikannanda veruje da „razvoj Balija i sklad s prirodom i dalje mogu da se održe“. „I dalje sam optimista. Pogotovo zbog angažovanja mladih ljudi.“ Zaista, preduzeća i aktivisti pokreću inicijative odozdo – od edukacije o upravljanju otpadom do čišćenja plaža. Vlasti, koje su često kritikovali da ne regulišu turizam dovoljno, sada pokušavaju da očiste ostrvo.
Početkom godine Bali je zabranio plastiku za jednokratnu upotrebu i izdao smernice ponašanja za posetioce, kako bi se „obezbedilo da turizam na Baliju ostane poštovan, održiv i u skladu s našim lokalnim vrednostima“.
Policija je raspoređena u popularnim delovima da proverava da li se posetioci pridržavaju pravila. „Indonežanska vlada je shvatila da je Bali i prirodni resurs, a ne samo tržište za turiste“, kaže Maria Shollenbarger, urednica putne rubrike u časopisu HTSI Financial Timesa.
„Bali je na mnogo načina ogledalo prekomernog turizma,“ dodaje ona.
„Ali, gde god da putujete, važno je zapamtiti da je na vama, kao putniku, odgovornost da se ponašate odgovorno prema destinaciji.“
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZlife/BBC
Foto: unsplash
