Snažan turski rast mogla bi da zaustavi zaduženost građana
Turski BDP u 2011. porastao je za 8,5 posto, a izvoz je na rekordnom nivou. Pad na evropskim tržištima je otvorio perspektivu za ulaganja u arapske zemlje. Poslovnu zonu ukrašavaju nove poslovne zgrade, uskoro će se podići treći most nad Bosforom, a premijer čak spominje izgradnju novog, drugog Istanbula u neposrednoj blizini metropole.
„Uprkos ekonomskoj krizi širom Evrope, Turska je najbrže rastuća svetska ekonomija posle Kine“, rekao je predsednik Turske Abdulah Gul.
Međutim, ubrzani rast uzima danak. Inflacija je nešto niža od 10 posto, a deficit tekućeg računa drugi najviši u svetu. U 2011. godini Turska je potrošila 71 milijardu evra više nego što je zaradila.
Sve to na ulicama Istanbula stvara sve veći jaz između životnog stila novopečenih bogataša i siromašnih. Uprkos tome, mnogi građani su zadovoljni i osećaju da njihova zemlja napreduje. Oni veruju u politiku Vlade.
Zato niču nova stambena naselja, iako su turska domaćinstva u dugovima. Mali preduzetnici, uporni i štedljivi, očuvali su ekonomiju u najtežim vremenima.
Za ekonomistu i savetnika opozicijske stranke Faila Oztraka, Turska je virtuelni raj. Smatra da ekonomija nije tako snažna kakvom je predstavljaju.
„Stvara se lažna slika da sve ide dobro, ali jednom kada stane – doći će do kolapsa. To je veliki problem i moramo da uvidimo rizike i preduzmemo meere kako bismo sprečili takav kolaps“, rekao je Oztrak.
Turska je već doživela financijski slom, bankarski kolaps, kao i kreditni aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) 2001. i 2002. Vlada kaže da su tada sprovedene reforme zaštite od trenutne svetske ekonomske krize.
Ali rast usporava. Ukoliko domaći potrošači postanu nervozni, a stranih investicija ponestane, turska ekonomija, uprkos evidentnim uspesima, mogla bi da se suoči sa ozbiljnim izazovima.
