U punoj dvorani Novinarskog doma u Zagrebu sinoć je predstavljena knjiga „Knjigocid – uništavanje knjiga u Hrvatskoj 1990-ih“ autora Ante Lešaje, penzionisanog univerzitetskog profesora s ostrva Korčule koji je 20 godina istraživao uništavanje velikog broja knjiga pisanih na ćirilici i dela srpskih autora po Hrvatskoj.
„Lešaja je istraživao kako su se od 1992. sistematski uništavale knjige koje se jezički, pismom, nacionalno, ideološki ili na neki drugi način razlikuju od stanja duha 90-ih godina u Hrvatskoj“, rekao je predsednik Srpskog narodnog vijeća Milorad Pupovac.
On je podsetio da je Lešaja svoje prve radove na tu temu objavio u splitskom „Feral Tribjunu“, ali i u časopisu Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“.
Pupovac je istakao je da je Lešaja vršio komparativno istraživanje upoređujući informacije koje je imao s informacijama koje su se 90-ih javljale u medijima i javnosti, dokazujući da u biblioteci u Karlovcu nije bilo uništeno 60 nego 600 hiljada knjiga.
„Lešaja se prihvatio poštenog posla i pošteno ga odradio, dajući svoj doprinos istoriji“, zaključio je on i dodao da je otpisivanje knjiga vodilo i otpisivanju ljudi.
Književni kritičar Velimir Visković koji je 90-ih bio rukovodilac u Leksikografskom zavodu „Miroslav Krleža“ odakle je početkom 90-ih na mlevenje poslato 40.000 primeraka Jugoslovenske enciklopedije, rekao je da su u zavodu pokušali spasiti neke od tih enciklopedija, pokušavajući ih prodavati po daleko nižoj ceni, ali su zbog protesta ljudi i male prodaje odustali.
„Tako je propalo i mojih 15 godina rada koliko sam bio uključen u projekt rada na toj enciklopediji“, rekao je on i istakao da se drugačije i nije moglo u državnoj ustanovi.
Navodio je primere da su neki bibliotekari s nelagodom otpisivali i uklanjali knjige i dodao da mu je drago da su neki od onih čiji su stavovi 90-ih bili vrlo rigidni, sada zastupaju stav pomirenja.
O evoluciji stavova govorio je i Pupovac, pomenuvši primer neimenovanog tadašnjeg rukovodioca koji je izjavljivao da će 90-ih državnim parama pomoći uklanjanje knjiga, „a sada ulaže u maline u Srbiji“.
Nekadašnji urednik „Feral tribjuna“, novinar i pisac Viktor Ivančić podsetio je kako s hrvatski nacionalisti na glavnom splitskom trgu satima spaljivali na stotine primeraka „Ferala“ koje su pokupili s kioska, dok je policija sve vreme stajala, ne ometajući huligane.
Feral je spaljivan u početku izlaženja, a tokom 15 godina nikad nismo imali oglašavače, iako smo imali tiraž koji je u momentu prestanka izlaženja lista bio veći od svih ostalih političkih nedeljnika. Sam Lešaja govorio je o svom radu i pomoći koju su mu pružili pojedini intelektualci kao što je bio najznačajniji filozof Milan Kangrga ili Predrag Matvejević, bivajući, kao i on sam, suđeni zbog navodne klevete na novčane kazne.
„Knjigocid u biblioteci na Korčuli gde je uklonjeno i otpisano 400 naslova, od toga 19 naslova Branka Ćopića, bio mi je podstrek za daljnja istraživanja, pa je i najviše je istražen i dokumentovan, iako nije ni najopsežniji ni najgori“, rekao je Lešaja.
On je ukazao da je Hrvatska jedinstvena jer niko nije kažnjen zbog uništavanja knjiga, ali je kažnjen kad je o tome govorio.
Promociji knjige koju su izdali SNV i književna kuća „Profil“ prisustvovao je velik broj javnih ličnosti Hrvatske, od bivšeg predsednika Stjepana Mesića i saradnika sadašnjeg predsednika Ive Josipovića do naučnika, univerzitetskih profesora i umetnika, kao i predstavnika srpske zajednice, a bio je tu i ambasador Srbije u Hrvatskoj Stanimir Vukićević.
