U poslednjih nekoliko godina svet digitalnih medija doživeo je ogromnu transformaciju, i to ne samo u pogledu formata već i u pogledu količine sadržaja koji se svakodnevno proizvodi i konzumira. Jedna stvar je gotovo nesporna: količina video-sadržaja, posebno onog koji je dostupan na digitalnim platformama, eksponencijalno raste. Nije reč o njegovoj suštini ili kvalitetu – mada je i to važna tema za neku drugu raspravu – već isključivo o trajanju, o formi i o načinu na koji se naša pažnja danas ponaša u susretu s različitim dužinama trajanja sadržaja.

Piše: Vedran Ivanković, stručnjak za komunikacije

Prema podacima iz brojnih globalnih izvora, očekuje se da će do kraja 2025. godine video-sadržaj činiti čak 82 odsto ukupnog internet saobraćaja, a da će kratki video-klipovi, poput TikToka, YouTube Shortsa i Instagram Reelsa, obuhvatiti i do 90 odsto ukupnog broja. Jutjub beleži preko 500 sati novog video-materijala svakog minuta, dok se količina video-sadržaja na internetu povećala do tačke gde je gotovo nemoguće kvantifikovati je u gigabajtima, terabajtima ili bilo kojoj drugoj jedinici. Mi više ne pratimo „koliko”, već pokušavamo da pohvatamo „šta” i „gde”. I broj kreatora sadržaja se povećava bukvalno na dnevnom nivou. Broj digitalnih kreatora u SAD porastao je sa 200.000 u 2020. na 1,5 miliona u 2024. godini, što je povećanje od 7,5 puta. Istovremeno, neki izvori govore da oko 71 odsto kompanija sada proizvodi video-sadržaj interno, zahvaljujući dostupnosti alata i tehnologija za kreiranje.

Vedran Ivanković, stručnjak za komunikacije – Foto: Privatna Arhiva

S obzirom na to da su društvene mreže zasnovane na logici beskrajnog skrolovanja, neprekidnom kretanju kroz sadržaj, bez kraja i konteksta, kratki formati su se savršeno uklopili u mentalni pejzaž savremenog korisnika interneta. Skrolujemo, gledamo 15 sekundi, lajkujemo ili preskočimo – i odmah krećemo dalje. Navike korisnika su se promenile, ne samo kod mlađih generacija već i kod šire publike. A kada kažemo da „publika nema vremena”, to najčešće znači da „nema vremena za bilo šta što ne zgrabi pažnju odmah”. Ili barem tako izgleda.

Ipak, podaci i praksa pokazuju da ova teza ima i svoju kontratezu – publika, zapravo, i te kako ima vremena kada je sadržaj koji gleda duži, ali koji i dalje uspeva da zadrži njihovu pažnju. Samo se promenila svrha i motivacija gledanja. Dakle, podkasti, dugački intervjui, edukativni video-sadržaji i dokumentarci ne gube na značaju. Naprotiv.

Jutjub je postao prostor i za duže forme: emisije koje traju po sat vremena, predavanja, razgovori, slow content formati – sve to i dalje postoji i ima svoju publiku. Platforme poput MasterClassa, Udemyja, pa i sve popularnijih obrazovnih kanala na Jutjubu – dokaz su da su ljudi spremni da provedu sate gledajući sadržaj koji ima određenu težinu i dubinu, makar to bilo u formi tutorijala, razgovora ili objašnjenja. I ovde se ne govori o kvalitetu i dubini samog sadržaja, već o njegovoj dužini. Pitanje je jednostavno: da li ljudi imaju vremena i pažnje da gledaju nešto što traje duže od tri minuta? Odgovor je: imaju, ako odluče da to žele.

Na Balkanu se sličan fenomen uočava u rastu popularnosti dužih formata kao što su podkasti. Primera radi, Agelast Podcast, koji vodi Galeb Nikačević, beleži epizode koje traju i po dva ili tri sata, a neretko broje i stotine hiljada pregleda. Balkan Rules Podcast, sličnog formata, takođe redovno privlači pažnju publike dugačkim, neretko nestruktuiranim razgovorima. Marko Čobanov, poznat kao McCobi, stvara edukativni sadržaj iz domena biznisa i preduzetništva i njegovi video-materijali, koji traju od 30 do 60 minuta, nailaze na veliku gledanost među mladima. Gledaoci/slušaoci ovih formata su ljudi koji se svesno odlučuju za jedno od ta dva, često uz kafu, tokom treninga ili dok voze. DigiTalk i Pojačalo su podkasti koji privlače pažnju ljudi koji se zanimaju za marketing i preduzetništvo. Trajanje često prebacuje sat i po. Ekipa Historicasta se trudi da se svede na sat, ali dešava se da ih priča ponese i odu i preko dva sata.

Nema sumnje da je globalna ekspanzija video-sadržaja promenila način na koji komuniciramo, radimo i učimo

Publika očigledno nije izgubila pažnju, samo je postala selektivnija. Dug sadržaj nije izumro, ali se njegov kontekst promenio. Ljudi gledaju duže video-zapise kad žele da se edukuju, opuste, slušaju ozbiljniji razgovor ili se, prosto, dublje udube u temu. Sadržaj tog tipa često dolazi bez montaže, bez efekata i bez senzacije, ali i dalje nalazi svoju publiku. Ta publika, istini za volju, možda ne broji milione, kao Tiktok influenseri, ali je tu – lojalna i zainteresovana.

Zanimljivo je i to da isti ljudi koji gledaju po stotinu kratkih videa dnevno – satima – vrlo često i sami priznaju da nemaju vremena da odgledaju jedan duži klip. Ali istina je da je ukupno vreme koje provedu gledajući video i dalje ogromno, samo što se raspoređuje drugačije. Kratki formati su poput grickalica – često ih konzumiramo nesvesno. Dugi formati su više nalik obroku – zahtevaju pripremu, ali nude sitost.

Nema sumnje da je globalna ekspanzija video-sadržaja promenila način na koji komuniciramo, radimo i učimo. I dok će kratki video-klipovi i dalje dominirati društvenim mrežama i oglašavanjem, važno je imati u vidu da dugi formati i dalje imaju mesto u ovom ekosistemu. Činjenica da su ljudi voljni da izdvoje sat, dva ili tri za sadržaj koji žele da gledaju – i dalje je izuzetno relevantna.

U vremenu kada se često tvrdi da „niko više nema pažnju”, podaci i primeri govore suprotno. Imaju je – samo moraš da znaš kako, kad i čime da je aktiviraš. 

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER