Zaboravljena dela Crnjanskom, Meše i Kiša: Ideje za letnje podsećanje na domaće klasike
Leto je pravo vreme da otvorite knjige koje ste možda preskakali u školskim programima. Iza slavnih imena Crnjanskog, Andrića, Selimovića, Petrovića i Kiša kriju se manje poznata dela koja vas vode u Španiju, balkanske mehane, u mansarde i na daleka ostrva. Idealno štivo za duga, topla popodneva, ako želite da klasiku priđete drugačije.
Miloš Crnjanski – „Kap španske krvi“
U Kapi španske krvi Crnjanski smešta radnju u egzotičnu, burnu Španiju, gde senjora Marija Dolores del Poris y Montez, putujuća umetnica, osvaja srce kralja, ali i gnev crkve i društva. Kroz kratku, ali snažnu priču, Crnjanski prepliće ljubav, moć i bunt, slikajući svet u kome jedna žena može da zapali ceo grad. Ova proza je punokrvna, poetska minijatura o sukobu strasti i poretka, savršena za čitanje u dahu.
Ivo Andrić – „Anikina vremena“
Andrić u Anikinim vremenima oživljava balkansku varoš u kojoj se sve vrti oko jedne žene. Anika, ćerka pekara i strankinje, postaje simbol zavisti, požude i nerazumevanja male sredine. Dok se ljudi okupljaju ispred njene kuće, sukobljavaju s očevima i kleveću, Andrić polako raspliće priču o ljubavi, sramoti i snazi jedne žene da izmakne svim pravilima.
Meša Selimović – „Tvrđava“
Još jedno delo sa identičnom tematikom u kom Selimovićev junak Ahmet Šabo vraća se iz rata u Sarajevo 17. veka, tražeći svoj mir u carstvu koje puca po šavovima. Tvrđava je roman o borbi protiv okova koje čovek nosi u sebi i oko sebe — zidova koje gradi društvo, ali i onih koje sami podižemo. Kroz Ahmetovu usamljenost i čežnju za zajedništvom, Selimović postavlja pitanje: da li je moguće srušiti sve tvrđave među ljudima?
Rastko Petrović – „Ljudi govore“
Ljudi govore nastaje na putovanju, na ostrvu gde Petrović beleži ono što ljudi govore — obične rečenice koje otkrivaju čitav svet. U ovom neobičnom romanu prepliću se lirske slike, putopisne crte i esejistički ton, a sve nastaje spontano, kao dnevnik u pokretu. Knjiga je svedočanstvo o piščevom verovanju da u svakoj rečenici običnog čoveka ima poezije i filozofije.
Ivan Goran Kovačić – „Proljeća Ivana Galeba“
Proljeća Ivana Galeba je roman Ivana Gorana Kovačića, nedovršeno i posthumno objavljeno delo koje se često opisuje kao intimni dnevnik i misaoni tok glavnog junaka, alter ega samog pisca. Kroz fragmentarne zapise, Ivan Galeb preispituje detinjstvo, mladost, prve ljubavi i suočava se s pitanjima života, smrti i umetnosti. Ovaj roman introspekcije i lirskih slika svedoči o Kovačićevom dubokom osećaju za jezik, emociju i sudbinu, ostavljajući za sobom dragoceni trag neostvarenog književnog potencijala.
Danilo Kiš – „Mansarda“
Kišov prvi roman je mladalački, gotovo dnevnički zapis o životu u vlažnoj mansardi. On i Jarac Mudrijaš, njegov cimer i saborac, raspravljaju o filozofiji, pišu, maštaju o Euridiki, dok se kroz prozore probija vetar i donosi brigu o tome šta će pojesti sutra. Mansarda je Kišova slika buntovne mladosti: prkos siromaštvu, ironija prema sebi i večita glad, za knjigama, za ljudima, za smislom.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Dall-e3/ Unsplash/ Pedro Fleitas
