Privatizacija spas za Grčku?
Nova grčka vlada će ove nedelje formalno stupiti na vlast, a izgleda da će njen prvi zadatak biti podsticanje privatizacije u cilju dobijanja odobrenja i finansija od EU i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), čiji inspektori „češljaju“ problematične javne finansije Atine.
Solventnost Grčke pre svega zavisi od tima inspektora EU i MMF-a, čiji će zaključci biti presudni pri donošenju odluke da li treba nastaviti isplatu sredstava Atini u okviru drugog paketa pomoći, teškog 130 milijardi dolara, prenosi agencija AFP.
Grčka privreda nalazi se u petoj godini recesije, a nova vlada na čelu sa konzervativcima navodi da je trenutna situacija još gora, budući da se u 2012. očekuje negativan privredni rast od 6,7 odsto.
Da bi se izborila sa problemima, koaliciona vlada premijera Antonisa Samarasa propagira masovnu privatizaciju u pokušaju da uveri kreditore da je Grčka na pravom putu i da je spremna da se priključi svetskoj ekonomiji.„Sve ove godine, Grčka je svim snagama pokušavala da izbegne strane investicije. To mora da se promeni“, rekao je zamenik ministra za razvoj Notis Mitarači.
U Atini će u petak biti održan sastanak parlamenta, na kom će premijer predstaviti svoj program, nakon čega će uslediti dvodnevna debata i glasanje u nedelju.Samaras je svojim kolegama u EU uputio pismo u kom obećava da će Grčka ispuniti uslove dogovorene u okviru paketa pomoći, sa „posebnim akcentom na temu privatizacije“.Luke, aerodromi, bivši olimpijski lokaliteti, elektrane, sve je to ponuđeno na prodaju 2010. kada je Atina primila prvi paket međunarodne pomoći, u nadi da će privatizacijom biti obezbeđeno 50 milijardi evra.
Međutim, planovi su ubrzo pauzirani, jer su ih blokirali razjareni lobiji, moćni sindikati i, nedavno, nedostatak vlade tokom dvomesečnog izbornog procesa, koji je okončan 17. juna pobedom Samarasove „Nove demokratije“.
„Previše vremena je protraćeno. Rešavanje krize mora da bude povezano sa hitnom i brzom akcijom“, upozorio je izvršni direktor Razvojnog fonda grčke republike, Kostas Mitropulos, pozivajući novu vladu da hrabro reaguje i oživi proces privatizacije.
Fond navodi da je 28 projekata privatizacije u toku i da je revidirani cilj prikupljanja 15 milijardi dolara do 2015. ostvariv, sve dok ima tražnje.“Krunski dragulj“ privatizacije je Helenikon, bivši atinski aerodrom i mesto gde su održane Olimpijske igre 2004, gde investitori žele da izgrade luksuzne domove i marinu.Mitropulos navodi da je Helenikon izazvao interesovanje devet velikih građevinskih grupacija i da bi taj projekat godišnje doprinosio rastu grčkog bruto domaćeg proizvoda sa 0,3 odsto, a u okviru njega bilo bi otvoreno i 15.000 novih radnih mesta.
