Bol na prazan stomak – znak čira na dvanaestopalačnom

Od deset do petnaest hiljada ljudi u Srbiji godišnje oboli od čira na želucu ili na dvanaestopalačnom crevu. Ove dva oboljenja koja karakteriše oštećenje sluznice, ne idu uvek jedno s drugim, ali su im uzroci i simptomi vrlo slični. U 90 odsto slučajeva uzrok čira na dvanaestopalačnom crevu je helikobakterija.

Međutim, put ove bakterije do sluznice creva „probijaju“ loše navike u ishrani, pušenje, kafa, alkohol, i nezaobilazan stres. Bol „na prazan stomak“, koji budi noću ili u ranim jutarnjim časovima, vrlo je verovatan znak da je čir zahvatio dvanaestopalačno crevo, kaže u intervjuu za „Novosti“, profesor dr Dino Tarabar, gastroenterolog iz Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju Vojnomedicinske akademije.

* Šta se dešava u sluznici, pa ona postaje podložna zapaljenju?

Dolazi do poremećaja ravnoteže između zaštitnih slojeva iznad sluznice koji je štite od dejstva spoljnih faktora: obilne začinjene, kisele, ljute hrane i dodatnih faktora – pušenja, kafe i alkohola. Mlađi ljudi godinama ne osećajući nikakve tegobe, ali ne znaju da vremenom sve više troše zaštitini sloj sluznice. Istanjena sluznica, bez zaštitnog sloja, idealna je podloga za razvoj helikobakterije, koja još dublje oštećuje sluznicu, ponekad i krvni sud. Posledica je zapaljenje, odnosno ulkus.

* Kako se on manifestuje?

Bolovi u gornjem delu trbuha, mučnina, gorušica, teško varenje, osećaj težine posle jela, brzi osećaj sitosti posle obroka. Vrlo često, i pre nego što se razvije bolest, pacijenti imaju pojačano lučenje hlorovodonične kiseline, koja inače služi kao zaštitni element jer neutrališe brojne bakterije i viruse koji ulaze hranom u digestivni trakt.

* Kako možemo da prepoznamo da je reč baš o čiru na dvanaestopalačnom crevu, a ne na želucu?

Kod čira na želucu bol uglavnom nastaje neposredno nakon jela, sa osećajem brze zasićenosti, težine, mučnine, nagona na povraćanjem. Ako je oštećenje dublje, ili ako je zakačen i krvni sud, može da dođe do povraćanja sveže krvi ili pojave crne krvi u stolici. Za razliku od želuca, kod dvanaestopalačnog creva bol se javlja najčešće u ranim jutarnjim satima, oko četiri sata ujutru. Tada je sluznica potpuno prazna, jer se tokom noći samo pojačano luči hlorovodonična kiselina, pa se javlja bol na prazan stomak.

* Ima li genetika uticaja na nastanak bolesti?

Svakako, mada nije presudna. Zaštitni mehanizmi su različiti kod ljudi, što doprinosi bržem ili sporijem razvijanju bolesti. Takođe, došlo se i do nekih podataka da su određene krvne grupe, kao što je nulta krvna grupa, podložnije nastanku čira. Međutim, pre svega to su loš režim ishrane, hroničan stres i poroci, kafa, alkohol, pušenje, pogotovu na prazan stomak.

* Kakve greške u ishrani dovode do ove bolesti?

Naši ljudi jedu brzo, halapljivo, ne žvaću, nemaju uredne obroke, jedu jedanput dnevno, i to obilno. Zbog nedostatka vremena, savremeni čovek preskače doručak, pa i ručak, i onda se uveče prejede. Praktično ceo dan, sluznica je potpuno izložena dejstvu hlorovodonične kiseline bez ikakve zaštite, a onda pod novom količinom hrane izluči se još veća količina kiseline.

Da li pojedini lekovi mogu da oštete sluznicu dvanaestopalačnog creva?

Određeni lekovi su češće uzrok nastanka čira na želucu, ali su za dvanaestopalačno crevo opasnije pojedine kombinacije lekova. Na primer, uzimanje salicilne kiseline, odnosno aspirina i andola zajedno sa nesteroidnim antireumaticima, odnosno brufenima i diklofenakom. To može da bude ubitačna kombinacija, veoma oštećuje sluznicu želuca i dvanaestopalačnog creva, dovodi do krvarenja, pa čak i do smrti.

* Da li mogu da se prepoznaju rani simptomi, pre nego što dođe do pojave čira?

– Pojam ranog čira ne postoji. Ne može da se proceni da li je čir na površini, da li je dubok, koliko je veliki, da li je blizu krvnog suda. Kada nam se jave pacijenti sa mučninom, bolom u gornjem delu trbuha, mi procenjujemo, u zavisnosti od godina, da li imaju ulkusnu ili malignu bolest.

* Kako se to procenjuje na osnovu godina?

Današnji stavovi su da se pacijentima koji su mlađi od 40 godina ne radi endoskopski pregled želuca, gastroskopija, jer je učestalost karcinoma u tom životnom dobu manja. Greška je što se ti pacijenti šalju odmah na gastroskopiju samo zato što imaju ulkusnih tegoba. Postoji pet alarmnih simptoma kod mlađih od 40 godina, koji pobuđuju sumnju na malignu bolest i tada je neophodna gastroskopija: ako imaju krvarenje iz usta i iz debelog creva, gubitak težine, anemiju i poremećeno gutanje.

* Ako nemaju ove simptome, kako se utvrđuje postojanje ulkusne bolesti?

– Dovoljno je poslati pacijenta na izdisajni test na helikobakteriju, čime se lako utvrđuje da li ova bakterija postoji u organizmu. Tu, ipak, treba biti oprezan. Jer maligni čir je najčešće taj koji ne daje nikakve simptome.

* Kako se bakterija leči?

Ulkusna bolest se leči veoma uspešno od onog trenutka kad smo shvatili značaj helikobakterije za nastanak čira. Ranije su se davali samo lekovi koji su smanjivali lučenje kiseline, a danas su oni još efikasniji, to su takozvani inhibitori protonske pumpe i oni su danas dominantni u lečenju. Ali, to je nedovoljno. Uz to se daju još dva antibiotika da bi se eliminisala bakterija.

* Zašto baš ta kombinacija?

Helikobakterija voli da živi u kiseloj sredini. Kad se piju lekovi protiv lučenja kiseline, sredina u kojoj se nalaze bakterije postaje bazna, i tu ona teško preživljava. Onda, delujemo sa dva antibiotika kojim je eliminišemo. Takva kombinacija se daje od sedam do 10 dana, a nakon toga se nastavlja sa inhibitorima protonske pumpe još mesec dana. Efikasnost takvog lečenja je između 70 i 80 odsto.

* Šta sa ostalim procentom?

Ako ova terapija ne deluje, pacijentima se u kasnijoj fazi lečenja dodaju drugi antibiotici, koji su doduše skuplji, ali za njih efikasniji. Problem je što ta bakterija postaje sve rezistentnija na antibiotike.

* Kada se izbaci bakterija, šta se dešava sa oštećenom sluznicom?

Sluznica može da se regeneriše ako se smanji dejstvo agresivnih faktora i ako se poboljša način ishrane.

* Kako treba da se hranimo?

Potrebna su od tri do četiri obroka dnevno, svaki zalogaj da se sažvaće temeljno. Žvakanje je veoma bitno, jer se nedovoljnim sažvakavanjem unosi mnogo hrane koja ne može fizički da prođe iz želuca u dvanaestopalačno crevo. Takva hrana teško pada na želudac i zato često imamo osećaj „kamena u želucu“. Kafu, alkohol i cigarete treba uzimati umereno, i to nakon jela.

* Koje namirnice preporučujete, a koje bi trebalo izbegavati?

Pacijenti treba da se hrane sa dosta povrća, voća, da ne uzimaju velike količine crvenog mesa, najviše do 100 grama dnevno. Treba da jedu bareno meso, piletinu bez kožice, dosta ribe, dosta tečnosti. Ne savetujemo prezačinjenu hranu, mnogo ljutu, kiselu, vrelu, da se izbegava prženo, konzervirano, suvomesnato u velikim količinama.