Izgradnja novih zgrada preti da ugrozi Miljakovački izvor

Žitelji Mesne zajednice „Miljakovački izvori“ sakupili su 1.300 potpisa kako bi podneli amandman na nacrt plana detaljne regulacije za taj deo Rakovice i sprečili da se na prostoru izvora i kaptaže kojom se napaja Miljakovačka česma grade stambene zgrade. To je, kako kažu, poslednji u nizu pokušaja da zaustave uništavanje izvora iz koga već 37 godina teče voda za piće.

Prikupili smo gotovo trostruko više potpisa nego što je potrebno za amandman i to radimo od početka meseca na izvoru između 17 i 19 sati. Dve mesne zajednice broje 15.000 stanovnika, a voda sa izvora je prirodno blago koje ne koristimo samo mi, nego i mnogi Beograđani koji dolaze sa balonima po vodu. Izvorska voda na česmi je jedna od tri na teritoriji grada koje su konstantno bakteriološki ispravne vode, kaže Špiro Solomun, pokretač inicijative da se sačuva Miljakovački izvor.

Nemir se uvukao u taj deo grada kada su na javnom uvidu prošle godine saznali da će nacrtom plana biti dozvoljena izgradnja stambenih zgrada od šest spratova neposredno uz Miljakovačku šumu i objekata od četiri sprata uz Ulicu Velizara Stankovića. Razlog za brigu je više nego opravdan, smatra Solomun, jer se sedamdesetih godina prošlog veka, kada je grad kao investitor podizao naselje Miljakovac dva, odustalo od gradnje na izvoru zato što su tada stručnjaci tvrdili da bi ga i najmanji zemljani radovi ugrozili.

„Hidrotehnika“, jedan od izvođača radova naselja Miljakovac dva, sagradila je i poklonila 1975. godine žiteljima spomen-česmu. Ona je od izvora spuštena oko 120 metara niže u park. Ispod glavne saobraćajnice izvor je provučen na dubini od osam metara dodatnim filtriranjem za šta je upotrebljeno 60 kamiona šljunka i napravljena je kaptaža izvora – podzemna rampa i tunel dužine 20 metara, tvrdi Solomun.

U pisanim odgovorima nadležnih iz Urbanističkog zavoda navedeno je da je prema Generalnom planu Beograda koji je osnova za izradu plana detaljne regulacije ta lokacija namenjena za stanovanje i da ne postoje podaci o izvoru i kaptaži.

Prema namenski urađenim istraživanjima za potrebe predmetnog plana, kao i obilaskom terena, nema egzaktnih podataka o lokaciji kaptaže osim navoda građana. Izvedeno je 11 istražnih bušotina, od kojih je najdublja 15 metara i nije konstatovan nivo podzemne vode. Ukoliko se prilikom pripreme terena za izgradnju, uklanjanja vegetacije i površinskog humusnog pokrivača naiđe na primarnu kaptažu – mesto vodozahvata, odnosno neki deo sistema Miljakovačkog izvorišta, treba prekinuti izvođenje radova i o tome hitno obavestiti nadležne gradske institucije: Sekretarijat za komunalne i stambene poslove – Uprava za vode, Sekretarijat za zaštitu životne sredine i JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“, objasnili su u Urbanističkom zavodu.

U slučaju nenamernog potpunog narušavanja režima isticanja vode na Miljakovačkoj česmi, dodaju, treba prekinuti izvođenje radova i sprovesti dodatna hidrogeološka istraživanja i izgraditi eksploatacioni bunar. Dobijene količine podzemne vode, na ovaj način, treba sprovesti do česme.

Bez obzira na to što ih, kaže Solomun, urbanisti uveravaju da voda na spomen-česmi teče 37 godina niotkud, o postojanju izvora postoje podaci u arhivi grada, a zabeleženo je i da su monasi pre 300 godina čitali knjige pored izvora.

Ne odustajemo od borbe da očuvamo naš prirodni dragulj. Kada nacrt plana bude na dnevnom redu, protestovaćemo ispred Skupštine grada, najavljuje Solomun.