Doktori protiv korupcije: Država progoni uzbunjivače

Država Srbija institucionalno proganja ljude koji ukazuju na korupciju umesto da se bori protiv nje, rekli su danas članovi udruženja Doktori protiv korupcije.

„Nema drugog načina nego da se žalimo EU i da stalno ukazujemo javnosti na korupciju u zdravstva jer je Srbija po kvalitetu zdravstvenih usluga na poslednjem, 34. mestu u Evropi koja je zabrinuta zbog ogromne korupcije u srpskom zdravstvu“, rekao je predstavnik Doktora protiv korupcije Draško Karađinović.

Srbija na četvrtom mestu po korupciji

Na konferenciji za novinare u Medija centru Udruženja novinara Srbije Karađinović je naveo da je Srbija, po istraživanju Svetske banke, na četvrtom mestu po korupciji u svetu, iza Tadžikistana, Moldavije i Maroka.

Dodao je da o stepenu korupcije u zdravstvu najbolje govori to što Srbija za zdravstvo procentualno troši najviše, a kvalitet usluga je najgori.

„Doneti su sistemski zakoni sa brojnim koruptivnim odredbama tokom mandata ministara Tomice Milosavljevića i Zorana Stankovića. U srpskom zdravstvu ima više od 5.000 funkcionera i više od 100 upravnih odbora što omogućava sistemsku korupciju“, rekao je Karađinović.

Dodao je da uzbunjivače – one koji ukazuju na korupciju, otkazima progone zdravstvene institucije, sudskim postupcima pravosudni organi, kao i univerziteti oduzimanjem zvanja, a nečinjenjem nezavisna tela poput Agencije za borbu protiv korupcije.

Smene, otkazi, šikanriranje

Bivši načelnik Anesteziologije u kraljevačkom Zdravstvenom centru „Studenica“ Goran Kuševija rekao je da je smenjen pošto je prošle godine javno ukazao na povećanje smrtnosti bubrežnih bolesnika zbog neispravnog rastvora za hemodijalizu i da ga je direktor centra Dragan Arsić nazivao „kockarem i pijanicom“.

„Arsić je u ime centra izdao i saopštenje u kojem je naveo da je Kraljevčanima poznato da su moja omiljena mesta kafane i kockarnice. Ministar Stanković je smenio Arsića, a sud časti Lekarske komore Srbije naveo je da nema osnova da mi se oduzme licenca“, rekao je Kuševija.

Profesorka Dragana Jovanović rekla je da je, pošto je ukazala na zloupotrebe u rekonstrukciji kliničko-bolničkih centara Zvezdara i Zemun, dobila „gomilu tužbi“ za klevetu i zloupotrebu službenog položaja i da neprekidno dobija pozive za suđenja. Dogodilo joj se i da joj je sudija na suđenju dao 10 minuta da pročita i odgovori na tužbu koju je prvi put tada videla.

„Srbija će se u narednih 20 godina zadužiti za 200 miliona evra za rekonstrukciju kliničkih centara, a te projekte će sprovoditi isti ljudi na čije sam zloupotrebe ukazala“, rekla je Dragana Jovanović.

Radiolog Bojana Bokorov ukazala je na trgovinu listama čekanja na Institutu za onkologiju Vojvodine 2009. godine, kada je 400 mesta sa liste čekanja za zračenje prodato stranoj osiguravajućoj kući za više od milion evra, iako u Vojvodini od 6.000 obolelih od raka na zračenje stigne tek 2.000.

„Doživela sam odmazdu u Institutu jer me direktor Marko Erak nazivao šizofreničarkom i alkoholičarkom, zabranjen mi je pristup listama bolesti pacijenata pa nisam mogla da pišem naučne radove, a onda sam je zbog nedostatka radova dobila otkaz kao docent na Univerzitetu. Zbog šikaniranja sam obolela, dobila sam šećernu bolest i bronhijalnu astmu, a Erak je osuđen za mobing i diskriminaciju“, rekla je Bojana Bokorov.

Navela je da joj je Agencija za borbu protiv korupcije dala status uzbunjivača a da je direktor Instituta odbio da Agenciji dostavi tražene odgovore, ali da Agencija uprkos očiglednom kršenju zakona nije protiv njega pokrenula postupak.

Bivši direktor Gradske službe hitne pomoći Beograda Borko Josifovski ukazao je 2006. godine na ilegalnu saradnju doktora sa pogrebnicima. On je otkrio da se pacijenti ne reanimiraju, a dva dana kasnije je smenjen i 2010. godine osuđen za klevetu, iako je utvrđeno da je bilo „grešaka“ u radu doktora Hitne pomoći.

Predstavnik Udruženja za zaštitu pacijenata Pravo na zdravlje Miroslav Petrović rekao je da u Srbiji preživi jedna trećina pacijenata, a dve trećine umre, dok je u EU obrnuto.

Petrović je ukazao na ogromnu birokratizovanost i naveo slučaj u kojem se udruženje žalilo zaštitniku građana da pacijentkinja koja umire od raka ne može da dobije lekove, na šta je ombudsman odgovorio da prvo moraju da se obrate sudu, pa ministarstvu zdravlja.

„Ombudsman nije naveo samo da je potrebno da se žalimo rimskom papi, a ženi je ostalo dva meseca života“, rekao je Petrović.