Radnicima na koridorima kasni i pet plata
Veliki broj radnika na koridorima i velikim državnim infrastrukturnim projektima u Srbiji ne dobija platu i po pet mesec, kažu u Nezavisnostii.
„Zatekli smo radnike kojima se duguje po tri, četiri ili pet zarada i oni su žrtve svog rada“, kaže predsednik Granskog sindikata građevine sindikata Nezavisnost Saša Simić.
On navodi da „velike firme zvučnih imena dobijaju poslove daju ih podizvođačima koji angažuju radnike i trguju njima. Naprave se velika dugovanja, pa se onda radnici prebacuju kod drugog podizvođača“.
„Takvi radnici su van evidencije i nevidljivi su“, kaže on i ističe da se „u radnoj eksploataciji vrti ogroman novac“. Simić je naveo da je sindikat ponudio inspekciji rada da državni i sindikalni inspektori rade zajedno za sprečavanju takvih zloupotreba i najavio da će biti izdat i priručnik za radnike.
Predstavnica nevladine organizacije Astra Ivana Radović rekla je da bi trgovinu ljudima u cilju radne eksploatacije trebalo razlikovati od nepoštovanja radnog prava i lošeg položaja radnika u tranziciji.
„Žrtve radne eksploatacije u Srbiji su otkrivene najčešće u građevinskoj industriji i reč je uglavnom o muškarcima. Astrin SOS telefon uveden je pre 10 godina, a prva žrtva radne eksploatacije zabeležena je 2005. godine i od ukupno 400 ljudi kojima je Astra ukazala pomoć, oko 10 odsto su radno eksploatisani muškarci“, rekla je ona.
Predstavnik Medjunarodne organizacije rada Jovan Protić naveo je da godišnja vrednost prinudnog rada u svetu iznosi 32 milijarde dolara i da je procenjeno da u svetu ima 21 milion žrtava prinudnog rada od kojih oko 19 miliona u privatnom sektoru a oko dva miliona u državnom, a od tih 19 miliona oko 4,5 miliona žena i muškaraca su žrtve seksualne eksploatacije.
Protić je rekao da je od ukupnog broja oko 11 miliona žrtava u Aziji, dok u EU ima oko 500.000 radno eksploatisanih, a u EU, SAD i Kanadi ukupno milion i po.
