Pola Finaca protiv pomoći Španiji
Gotovo polovina Finaca protivi se učešću njihove zemlje u planiranom spasavanju španskih banaka, dok svega četvrtina njih podržava učešće. Oko 48 dosto ispitanika navelo je da Finska ne treba da učestvuje u planiranom paketu pomoci za španske banke, u vrednosti do 100 milijardi evra, pokazuju podaci istraživanja.
Svega 25 odsto od 936 anketiranih navelo je da misle da Finska treba da pomogne španskim bankama, dok je 14 odsto neopredeljeno.
Sa druge strane, 13 odsto ispitanika navelo je da bi Finska trebalo direktno da pomogne tako što bi kupila akcije posrnulih banaka.
Stav Helsinkija prema južnim članicama evrozone je tvrd u poslednje vreme, a finska ministarka finansnija Juta Urilainen je prošlog meseca navela da bi Finska mogla da zatraži garancije ako sredstva za pomoć budu dolazila iz Evropskog fonda za finansijku stabilnost.
Ukoliko bi, međutim, sredstva pružio trajni fond Evropski stabilizacioni mehanizam, Finska ne bi tražila garancije, budući da bi rizik po njene poreske obveznike bio manji.
Finska, jedna od retkih preostalih zemalja EU sa vrhunskim kreditnim rejtingom, glasno je kritikovala drugi paket pomoći Grčkoj, zbog protivljenja javnosti kreditiranju zemalja za koje se smatra da ne rukovode ispravno svojim javnim finansijama.
Helsinki je pristao da učestvuje u programu tek nakon što je u oktobru 2011. postigao dogovor o kolateralu sa Atinom.
