Vetrenjača zaliva voćnjak
Branislav Savić, mašinski inženjer iz Deronja, svojim znanjem i iskustvom u struci, je rešio navodnjavanje svog voćnjaka i vinograda, koji se prostire na šest jutara poljoprivrednog zemljišta.
Selo Deronje u odžačkoj opštini, mnogi znaju po tamburašima, vrednim paorima, ali i po vetrenjačama koje se nalaze u Savićevom voćnjaku, na samom ulazu u Deronje od pravca Bačke Palanke i Bača. Znanje mašinske struke, ali i bravarskog zanata, pomoglo mu je da na veoma praktičan način reši navodnjavanje svog voćnjaka i vinograda.
Prvu vetrenjaču je napravio pre dvadesetak godina, a njen kapacitet je oko 120 litara vode u minuti. Sa ovom vetrenjačom nije bio u potpunosti zadovoljan, tako da je nastavio sa nabavkom materijala, uglavnom sa otpada i koristio svoje znanje bravarskog zanata, kako bi sve što je neko bacio, doveo u funkciju koja mu je potrebna da taj deo primeni. Pre pet godina je nikla nova, veća vetrenjača, čiji je propeler prečnika osam metara i visine stuba preko deset metara.
Snaga vetra pokreće mehanizam koji aktivira pumpu, a kapacitet pumpe je oko 500 litara vode u minuti. Duž celog voćnjaka i vinograda su postavljena creva koje vodom snabdeva pumpa i navodnjavanje voćnjaka u kome su sadnice bresaka nektarina, ne oskudevaju vodom ni prilikom najvećih suša. Vetrenjače se pokreću snagom vetra u momentu kada se propeler dovede u smer vetra, što se dešava automatski, ali može i ručno. Potreban je i blag vetar od jednog metra u sekundi da pokrene propeler. Broj obrtaja ne sme biti veći od 60 u minuti, jer bi verovatno dovelo do havarije, ali zato postoji regulator koji to ne dozvoljava.
„Bilo mi je potrebno mnogo strpljenja, eksperimenata, pored znanja i iskustva, sve dok nisam usavršio rad prve vetrenjače. Za drugu vetrenjaču već nije bilo problema, bez obzira na činjenicu da sam morao obaviti mnogo veoma preciznih radova, da bi sve funkcionisalo onako kako sam želeo. Nekada su postojale žitne vetrenjače, koje sada ponegde možemo videti kao spomenike, one su funkcionisale savršeno u vreme još pre Drugog svetskog rata, kada su Nemci bili naseljeni u Bačkoj, moje vetrenjače ništa ne zaostaju za ovom tehnikom. Često mi dolaze ljudi da pogledaju kako sam ja to napravio, ali nakon objašnjenja i ukazivanja na probleme sa kojima će se susresti, brzo su odustajali.
Bilo bi dobro kada bi ovakvih i sličnih vetrenjača bilo mnogo više, da se koristi snaga vetra koja ne košta ništa, jer su vetrenjače pogodne i za proizvodnju struje i možemo ih videti u okolini Beča. Doduše, njihova izrada mnogo košta, ali su sigurno veoma isplative. Vetrenjače slične mojim mogu poslužiti za neko domaćinstvo u snabdevanju i vodom i strujom, ali ja nisam zainteresovan za tako nešto, jer sve što radim, radim iz ličnog zadovoljstva, naravno i zbog zarade,“ rekao nam je Branislav Savić.
Mnogo toga je Savić naučio i boraveći petnaestak godina u Australiji, najviše kako što racionalnije koristiti sve mogućnosti date od prirode. Pored voćnjaka i vinograda, obrađuje i 26 jutara zemlje, koju seje ratarskim kulturama. Za plasman bresaka ima tržište, a grožđe iz vinograda koristi za pravljenje vina za lične potrebe, čiji ukus je oproban.
