Francuske ovce donose priznanja i zaradu
Sudbina porodice Čuletić u mnogo čemu je slična hiljadama porodica koje su u poslednje dve decenije, raspadom bivše države, iz Hrvatske život nastavile u bačkoj ravnici, ali kao i svaka priča specifična je na svoj način.
Čuletići su iz rodne Novske stigli u Bačkopalanačku opštinu, kupili kuću u Obrovcu koji je od Bačke Palanke udaljen nepunih 10 kilometara i nastavili da se bave poljoprivredom. Savo Čuletić, glava porodice, kaže da su radili na jednoj od farmi, ali držali su u tovu i po pedesetak junadi. Međutim, pre desetak godina krenuli su u ovčarstvo i danas postali poznati u ovoj proizvodnji širom Srbije. – Otac se opredelio za rasu „il de frans”, a kako mi je rekao za njih se opredlio zbog njihovog izgleda – priča sin Milorad Čuletić. – Kupili smo pet ovaca, a svega tri su se ojagnjile. Najteže je bilo na početku, a posle tri godine došli smo do stada od 50-tak ovaca. To je bio i najteži deo puta do uspešnog ovčarstva. Kada smo 2005. godine došli do sto ovaca bilo je lakše, a već posle dve-tri godine stado je brojalo 200 grla. Do danas se taj broj održao, a želja nam je da dođemo do 300 grla. Čuletići kažu da od 2007. godine redovno nastupaju na Novosadskom poljoprivrednom sajmu, a svih tih godina u dom ovih vrednih ljudi stizale su brojne medalje, diplome, pehari i priznanja najeminentnijih stručnjaka za ovčarstvo u Srbiji. Ipak, kažu da im je najveće priznanje što je danas širom Srbije preko 1.000 grla priplodnih ženskih ovaca i priplodnih ovnova koja su ojagnjena u Obrovcu. U ovom selu, inače godinama postoji Udruženje odgajivača ove francuske rase ovaca, održavaju se izložbe u sklopu „Ovčarskih dana“, a domaćini kažu da se od ovog posla može živeti uz puno rada i porodičnu slogu.
– Po glavi od države se dobija 4.000 dinara na ime subvencije – kaže Milorad. – Sa plasmanom nema problema, prodaju se priplodne ovce širom Srbije, a pojedinci znaju da naruče čak i po 50 pa i 100 komada. Muška mesnata, a to je karakteristika ove rase, jagnjad od oko 40-tak kilograma prodaju se po ceni od tri evra za kilogram. Cena ovaca za priplod je veća, a za ovnove cena može da dostigne i 800 evra po komadu.
Kada je 1986. godine na Novosadskom sajmu Savo kupio kombajn prošao je kroz Bačku Palanku i preko dunavskog mosta preko Iloka otišao put rodne Novske za koju i danas tvrdi da je cela porodica neizmerno voli. Međutim, tamo nemaju uslova za bavljenje ovom proizvodnjom. Doduše i ovde imaju problema, jer ne mogu da registruju farmu, jer nemaju dva ulaza, odnosno drugi izlaz na lokaciji gde je objekat. Zbog toga nisu do sada dobili ni jedno jutro državne zemlje u zakup. Kažu da kupuju hranu, a godišnje im treba čak 50 tona kukurza, pa moraju da kupuju. Dodaju da bi lokalna samouprava mogla da im izađe u susret, jer sa svojim ovcama doprineli su da se Bačkopalanačka opština pročuje među brojnim stočarima u Srbiji, a priznanja koja stižu u Obrovac tada bi bila i priznanja nadležnima koji bi tako pokazali da u ovoj sredini imaju sluha u podsticanju vrednih i stručnih ljudi u oblasti stočarstva.
