Popravka puteva ne košta isto u svakom gradu

Popravka rupa na ulicama, održavanje javne rasvete, zamena dotrajalih vodovoda ili toplovoda, poreske obveznike ne košta isto u svakom gradu Srbije.
 
Tako u Aranđelovcu ova „usluga” godišnje košta oko 1,4 miliona dinara, u Prokuplju 907.000, u Vranju 694.200, a u Vlasotincu 448.560 dinara.
 
Osim toga što naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, iz koje se finansira održavanje komunalne infrastrukture, lokalne samouprave različito obračunavaju, u svakoj od njih jedna tarifa važi za domaćinstva, a druga za pravna lica, i to u zavisnosti od delatnosti.
 
U „Analizi izvornih prihoda lokalnih samouprava”, koju je sačinila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj navodi se, između ostalog, da odluke o načinu obračuna naknade za korišćenje građevinskog zemljišta imaju previše elemenata, komplikovane su za razumevanje, a u nekim opštinama su stare i po deset godina, piše Politika.
 
„Uvođenje parametra kao što je, na primer, broj zaposlenih navodi na zaključak da se izgubila suština ovog javnog prihoda i naročito namena sredstava prihodovanih od ove naknade. Ako je novac namenjen održavanju komunalne infrastrukture i ako se plaća po površini objekta ili zemljišta, nije jasan razlog uvođenja broja zaposlenih kod utvrđivanja visine naknade“, navedeno je u izveštaju.
 
Autori posebno skreću pažnju da nije realno da prihod od naknade za korišćenje zemljišta, koji služi za popravku infrastrukture, bude veći od prihoda od naknade za uređenje zemljišta koje se koristi za izgradnju infrastrukture.
 
Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca Srbije, kaže da je naknada za korišćenje građevinskog zemljišta dupliranje poreza na imovinu. I ona takva kakva jeste nigde ne postoji u Evropi. U nekim zemljama se jedino, uz građevinsku dozvolu, plaća jednokratna taksa za ustupanje zemljišta.
 
Prihod od naknade za korišćenje građevinskog zemljišta u lokalnim samoupravama u prethodnih pet godina u proseku je rastao 17,7, odnosno čak 82 odsto u odnosu na 2007. godinu.
 
Aleksandra Damnjanović, pomoćnica ministra životne sredine i prostornog planiranja, potvrđuje da je Zakonom o planiranju i izgradnji planirano ukidanje ove naknade i njeno integrisanje u porez na imovinu. Poslednjim izmenama ovog propisa određeno je da se naplata naknade za korišćenje građevinskog zemljišta ukida 31. decembra 2013. godine.
 
„Visinu postojeće naknade za korišćenje građevinskog zemljišta lokalne samouprave utvrđuju same i ministarstvo nema pravo u to da se meša. Možemo da reagujemo preporukom i kada nam se neko požali“, kaže Damnjanovićeva.