Srbija je pored tehnologije izgubila i umeće

Jedan od autora izložbe arhitektonskih projekata i urbanističkih planova koji su obeležili razdoblje jugoslovenskog socijalističkog društva u Muzeju „25.maj“, Vladimir Kulić, profesor na Florida Atlantik univerzitetu u Americi, ističe u intervjuu Novostima da iako je u tadašnjoj Jugoslaviji  niz ambicioznih urbanističkih projekata ostao nedovršen – to je bila zemlja koja je uspešno izvozila arhitekturu i znanje.
 

Foto: Novosti.rs
 
On navodi da je tadašnja Jugoslavija izvozila preko velikih građevinskih kompanija, kao što su bile „Energoinvest“, „Energoprojekt“ i druge, a one su prema rečima Kulića izvozile i tehnologiju.
 
On navodi primer „IMS Žeželja“. „Sistem „IMS Žeželj“ po kom je izveden najveći broj novobeogradskih blokova uspešno je plasiran u inostranstvu. To je bio pionirski sistem od prenapregnutog betona koji je inženjer Žeželj patentirao i koji je zaista izvožen širom sveta. Od Angole do Italije,“ kaže Kulić.
 
Jugoslovenski arhitekti su projektovali u inostranstvu i preko velikih kompanija i preko nezavisnih projektantskih organizacija, kaže Kulić. “Projektovalo se bukvalno sve, od enterijera do čitavih gradova. Bili smo „maheri“ za sajmove, konferencijske centre. Jedan od čuvenih je Kongresni centar u Harareu, sajam u Lusaki.“
 
On za Novosti kaže da se danas ne samo izgubila tehnologija, već i umeće. „Recimo umeće projektovanja stanova, naročito u Beogradu. Sedamdesetih se ovde u prestonici formirala visoka kultura projektovanja arhitektonski vrlo kvalitetnih stanova. Arhitekti su se nadmetali na konkursima, pratili šta ko radi, učili jedni od drugih,“ kaže Kulić.