Nova otkrića o autizmu
Američki naučnici Univerziteta Vašington identifikovali su dodatne mutacije gena koje značajno povećavaju rizik pojave autizma.
Rizik je bio dodatno povećan za decu starijih roditelja, posebno ako su očevi bili stariji od 35 godina, objavio je časopis „Nature“.
Istraživači napominju da je reč o izuzetno retkim mutacijama koje su odgovorne za relativno mali broj slučajeva autizma.
Ipak, nova studija dodatno osnažuje mišljenje po kome je genetska komponenta porekla autizma važnija od eventualnog uticaja okoline.
Postojeće procene pokazuje da autizam u SAD pogađa jedno od 88-oro dece.
Autizam je biološki poremećaj mozga koji oštećuje komunikaciju i društvene veštine, a karakteriše ga povlačenje celokupnog duševnog života čoveka u vlastiti unutašnji svet, u koji se gotovo ne može prodreti jer bolesnik živi u njemu bez kontakta s spoljašnjom realnošću, piše „NewYork Times“.
Takođe, istraživanje sprovedeno u SAD na Univerzitetu Severna Karolina sugeriše da je uz pomoć uređaja za magnetnu rezonancu moguće otkriti promene mozga povezane s autizmom već u uzrastu od 6 meseci.
Poteškoće u komunikaciji i repetitivni obrasci ponašanja karakteristični za autizam mogu biti uočeni kod dece stare godinu dana, piše „American Journal of Psychiatry“.
Sada je po prvi put dokazano da atipičan razvoj mozga koji otežava međusobnu komunikaciju različitih delova mozga kod dece s autizmom počinje u ranom uzrastu.
Naučnici veruju da će njihov rad omogućiti detektovanje rizika za autizam i početka tretmana pre pojave simptoma.
U novu studiju su bila uključena 92 deteta koja su pregledu magnetskom rezonancom podvrgnuta u uzrastu od 6 meseci pa potom kada su imala jednu i dve godine.
Pri tom su uočene promene u „beloj sferi“ mozga kod dece kojoj je potvrđen autizam, što ukazuje na mogućnost intervencije koja bi onemogućila proces koji dovodi do autizma.
