Koji su trendovi sajamske industrije?
Kriza je ozbiljno zahvatila sajamsku industriju u svetu, posebno u Evropi i Severnoj Americi, donevši znatna izmeštanja kapitala u tom sektoru čiji se obim meri hiljadama milijardi dolara godišnje. Kako se trendovi u svetskoj, odražavaju na domaću sajamsku industriju, pita se u svom prilogu RT Vojvodine.
Za sajamsku industriju u svetu 2007. i 2008. bile su zlatne godine, posle kojih je usledio pad, ali i globalno pomeranje ka Kini i drugim rastućim ekonomijama.
Izvršni direktor Novosadskog sajma i predsednik Euraskoa, Asocijacije poljoprivrednih sajmova Evrope, Bojan Gajić ističe da je krizu sajamske industrije potvrdilo i istraživanje Svetske unije sajmova na uzorku od 185 sajamskih kuća širom sveta. Pokušaji dela moćnih sajamskih kuća da premoste krizu pokazali su se nedelotvornim.
„Vrlo zanimljiv trend je da su nemački sajmovi prvi odreagovali i pokušali zajedno sa kineskim sajmovima da organizuju „joint venture“ kompanije. To vam je, otprilike, kao kad velikog momka učite da boksuje, a onda vi treba da se bijete sa njim. Tako nešto se Nemcima desilo. Kinezi su napravili ogromne sajmove i sad Nemci idu kod njih. Sada skoro sve evropske kompanije izlažu u Kini zbog velikog tržišta“, ocenjuje Gajić.
Put iz krize, dodaje Gajić, vodeći sajmovi traže kroz poboljšanje servisa, smanjenje broja zaposlenih, seču troškova i širenje na inostrana tržišta.
To da globalni problemi nisu i jedini izazov za ovdašnje sajmske kuće ilustruje promena strukture izlagača. I na najznačajnijoj sajamskoj priredbi regiona, Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, iz godine u godinu sve je manje proizvođača i firmi neposredno vezanih za proizvodnju.
„Prodate su firme multinacionalnim kompanijama koje nigde više na sajmovima ne učestvuju. Sada imate pivare koje su bile ikone sajamskih nastupa. Vlasništvo „Intrproa“, „Karlsberga“ apsolutno više ne izlaže na sajmovima, a to su bile kompanije koje su ovde mnogo ulagale. S druge strane, došlo je do ukrupnjavanja kapitala, te pojedinci vlasnici firmi u prehrambenoj industriji (da li su to čipsevi, sokovi, vode koje su praktično nacionalni resursi) zapravo više nemaju potrebu za izlaganjem na sajmovima“, objašnjava Gajić.
