Kupovina na kašičicu, bez zaliha
Prosečna srpska porodica odriče se svake pete kupovine u odnosu na 2008. godinu. Istraživanja pokazuju i da je u prvom kvartalu ove godine, ukupan promet robe široke potrošnje, u odnosu na prvi prošlogodišnji kvartal, opao za 11 odsto. Među robom koja se sve manje prodaje jesu slatkiši i pića.
U kupovinu se sve češće ide planirano i sa spiskom, zalihe se ređe prave, a izbegavaju se mamipare kao što su veliki tržni centri.
Kupci na Palilulskoj pijaci u Beogradu kažu da razlike u cenama postoje među pijacama. Mnoge penzionerke kupuju, kako kažu, kad imaju pare, najčešće petkom pa im neophodne namirnice traju narednih sedam dana.
Prodavci kažu da je postalo normalno da prodaju po jedno jaje, krišku sira i batake na komad.
U zemljama zapada, 10 do 20 odsto kućnog budžeta odlazi na osnovne životne namirnice, u Srbiji 43 procenta, navode stručnjaci.
Direktor „Panela domaćinstava“ u agenciji GFK Aleksandar Sinđelić kaže da su kupci željni da nešto kupe, a znaju da nemaju novca da to sebi priušte.
„Drugo, potrebno je gorivo da bi se otišlo u veliku kupovinu, znači ljudi kalkulišu, da bi izbegli veliku kupovinu jer nemaju toliko novca na gomili, odlaze u malu radnju koja im je blizu“, kaže Sinđelić.
Prema njegovim rečima, to je postao glavni razlog za odabir mesta za kupovinu, nešto što je blizu, više asortiman nije ključna stvar, kao pre krize 2008. godine.
Pad kupovne moći za one sa nižim primanjima, počeo je i pre 2008. godine. Ipak, istraživanja pokazuju da je u poslednjih 12 godina, najviše, ali i sa manje strategija i planiranja, srpski kupac pazario od 2006 do 2008. godine.
