U BiH otvorena polemika oko gradnje koridora kroz Neum
U Bosni i Hercegovini je otvorena polemika treba li graditi koridor kroz Neum, koji nije predviđen Strategijom razvoja autoputeva kroz Federaciju BiH.
U javnosti se postavlja pitanje neće li on biti konkurencija ranije planirane Jadarnsko-Jonske ceste koja bi kroz tu zemlju prolazila u dužini od stotinak kilometara. Zamenik ministra saobraćaja i komunikacija BiH Izet Bajrambašić potvrdio je da gradnjom koridora kroz Neum, BiH ne odustaje od „J-J ceste“.
Delegacija BiH dogovorila je prošle sedmice u Zagrebu gradnju autoputa koji bi išao samom hrvatskom obalom od Ploča ka Dubrovniku, a teritoriju BiH taj autoput sekao bi dužinom od samo šest kilometara, kod Neuma. Stručnjaci, međutim, konstatuju da u Strategiji razvoja autoputeva Federacije BiH nema neumskog koridora, ali ima „J-J ceste“, koja bi se kod Počitelja odvajala od koridora 5C i išla južnom granicom BiH, otprilike paralelno s morskom obalom, kroz Popovo polje. Kraci bi se odvajali za Neum, Dubrovnik, Cavtat, a put bi prolazio kroz BiH sve do granice s Crnom Gorom.
Sarajevski „Dnevni avaz“ piše da se smatra da su ove dve saobraćajnice konkurentne, odnosno da, ako se sagradi neumski koridor, onda gradnja puta Popovim poljem ne bi imala smisla.
Bajrambašić ističe da će koridor kroz Neum zapravo biti brza cesta, a ne autoput, zbog čega će troškovi biti smanjeni i za BiH će iznositi oko pet miliona evra, navodi list. Osim toga, ističe da nikada niko nije dokazao da je autoput kroz Popovo polje isplativ, ali da će se svakako raditi studija izvodljivosti, koja će pokazati isplati li ga graditi.
Kritičari ideje o koridoru Jadranskom obalom kažu da će on obesmisliti gradnju puta jugom Hercegovine, odnosno Popovim poljem. Kako je objasnio sagovornik „Avaza“ koji je želeo da ostane anonimiman, takozvano gravitaciono polje jednog autoputa je najmanje 30 kilometara s obe strane. To znači da se nikada ne grade dva paralelna autoputa, pa i autoput i brzi put, na toj ili manjoj udaljenosti. Spomenuta dva puta bi u nekim tačkama bila udaljena desetak kilometara ili manje.
„Na toj se udaljenosti ne grade moderne saobraćajnice ni u razvijenijim zemljama, a kamoli u BiH, gde nema dovoljno novca ni saobraćaja da bi se takve ceste ikada isplatile“, rekao je sagovornik „Avaza“.
Bajrambašić kaže da je BiH na neumski koridor pristala zbog Evropske unije i hrvatskog pristupanja ovoj zajednici te da će zauzvrat dobiti sporazum o „naprednom korištenju luke Ploče“ i železnice od Metkovića do Ploča.
„To znači da ćemo smanjiti bilo kakvo zaustavljanje i duplo stajanje, da ne menjamo lokomotivu u Čapljini… Moguće je pojednostaviti i dosta toga u vezi s carinskim pregledima. Više od četiri miliona tona robe godišnje uvozimo i izvozimo preko Ploča. Kada se obračuna koliko vozovi stoje, to su strašni gubici“, istakao je Bajrambašić.
