Godišnje proizvodimo 460.000 tona medicinskog otpada

Kućne apoteke pune su lekova kojima je istekao rok trajanja! Iako nema preciznih podataka koliko bajatih tableta čuvamo po principu „ako zatreba“, zna se da se godišnje u Srbiji baci oko 460.000 tona medicinskog i farmaceutskog otpada. Od toga čak 90 odsto čine lekovi sa isteklim rokom trajanja koji potiču iz zdravstvenih ustanova i domaćinstava.
 
– Korišćenje lekova van roka važenja može da bude neefikasno ili može da dovede do neželjenih ili toksičnih reakcija koje čak nisu navedene u uputstvu za lek – kaže dr Katarina Vučićević sa Katedre za farmakokinetiku i kliničku farmaciju na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu.
 
Nekada se lekovi vidljivo promene neadekvatnim čuvanjem ili nakon roka upotrebe promene boju, miris, konzistenciju. Tablete se pretvore u prah, rastvori i sirupi postanu zamućeni, a kreme i masti se stvrdnu, što su vrlo jasni znaci da lek ne treba tada primenjivati i da ga treba baciti. Ali nekada vidljivih promena nema.
 
– Moguće je da dođe do hemijskih promena, zatim do promena u efikasnosti leka ili kontaminacije mikroorganizmima. Hemijske promene su moguće u leku, i u pomoćnim materijama lekovitog preparata, koje mogu da dovedu do toga da lekoviti preparat više nema efikasnost koju bi trebalo da ima nije bezbedan za korišćenje – objašnjava dr Vučićević. – Neki antibiotici, na primer tetraciklini, posebno su osetljivi na gubitak efikasnosti tokom vremena, postaju toksični i mogu da oštete bubrege ukoliko se koriste van roka važenja.
 
Ovaj opasan hemijski otrov, ako ne završi u želucu neodgovornog vlasnika, završava u vodotocima i u zemljištu, jer sakupljanje od građana nije organizovano u većini gradova u Srbiji iako su usvojeni svi propisi iz te oblasti.
 
Prema Pravilniku o prikupljanju medicinskog otpada iz novembra 2010. godine, sve apoteke imaju obavezu da prikupljaju neupotrebljive lekove. U praksi to znači da bi trebalo da postoje specijalni kontejneri u apotekama, i privatnim i državnim, gde bi građani ostavljali stare lekove. Odatle bi se sakupljali u transfer-stanicama i dalje slali na bezbedno uništavanje, u inostranstvo.
 
Apoteke u većini gradova Srbije to ne čine. A razlog je što zasada, prikupljanje, transport i uništavanje lekova moraju da plaćaju apotekarske ustanove.
 
Radmila Šerović, šef odseka za upravljanjem komunalnim i posebnim tokom otpada Ministarstva zaštite životne sredine, kaže da radni timovi uveliko rade na rešavanju ovog problema i da su oni nadležnima uputili predloge:
 
– Neophodno je izmeniti zakon o finansiranju ovih usluga, što bi trebalo odlučiti zajedno sa Ministarstvom zdravlja.
 
U zemljama Evropske unije, odlaganje medicinskog otpada rešeno je na dva načina: ili plaćanje ide na teret proizvođača, uvoznika ili distributera farmaceutskih proizvoda, ili, građani preko računa komunalnih usluga, izdvajaju minimalnu sumu novca za ove potrebe.