Hrvatska: Trešnje i breskve biće preskupe

Katastrofa u poljoprivredi – tako se sažeto može opisati stanje nastalo na zadarskom području nakon što je u samo jednoj noći, između ponedeljka i utorka, led nakratko zahvatio vinograde i voćnjake. Temperatura koja se spustila od minus dva do minus četiri Celzijeva stepena došla je u najgorem mogućem trenutku za vegetativni ciklus: u trenutku kada se događala cvetanja.



Led je uništio cvetove i plodove u zametku, tako da na mnogim kulturama poput jabuka i bresaka ove godine za mnoge neće biti nikakvog uroda. – Oštećeni su vinogradi, doduše nešto manje jer je vegetacija krenula kasnije, ali štete će biti od 20 do 30 posto. Stradalo je gotovo sve koštičavo voće: trešnje, čak i u priobalnom delu, zatim višnja maraska, posebno na mestima s nešto manjom nadmorskom visinom.

Katastrofa s jabukama

Baš smo se tih dana radovali kiši, kad evo nas ražalošćenih zbog šteta od leda – potvrdila je Gordana Dragun, rukovodilac Područnog odeljenja Hrvatske poljoprivredne komore. Dok ekipe poljoprivrednih stručnjaka obilaze pogođena područja, štete se sabiraju. Stradale su breskve na pojedinim područjima, kao i nektarine, dok je s nasadima jabuka prava katastrofa. – Cvetovi izgledaju kao da ih je neko opario vodom i kod takvih voćnjaka ove godine neće biti ploda. Voće koje je preživelo bit će u znatno manjim količinama, a to će se odraziti i na cene – biće vrlo skupo, osobito trešnje.

Masline su se ovaj put izvukle, njima je kiša pogodovala, a do cvetanja je još daleko tako da nije bilo šteta – kaže Dragun. Poljoprivrednici su ljuti i na meteorološke službe, jer takav led u priobalju nije bio najavljen. Mnogi su za Uskrs osetili da se približava katastrofa pa su pohitali u voćnjake paliti gume, ne bi li se što spasilo. Jedan od njih je i Dario Buljat, jedan od većih voćara iz Suhovara kojemu je led uništio osam hektara jabuka. – Bojim se da je 90 posto stabala jabuka stradalo. Kada raspolovite cvet, crn je unutra. Propao rod. Ja sam još najgore prošao jer su mi nasadi najniži, neki u višim predelima su nešto bolje prošli. Osim jabuka imam i breskve koje su sto posto uništene.

Nisam osigurao nasade protiv mraza, već samo protiv grada. Kod nas nije bio običaj osiguravati protiv leda, kad bi sve to osigurali mogli bismo raditi samo za osiguranje. Šta sada? Ni sam ne znam. Što je najgore, stabla i dalje moramo prskati, prihranjivati, održavati, bez obzira što neće biti ploda. Morat ćemo, da bismo preživeli ovu godinu, u nova kreditna zaduženja, neće biti druge – kaže Buljat. Od proglašenja elementarne nepogode ne očekuje puno jer su naknade šteta ako ih i bude, toliko male da su zanemarive. Dalmatinske poljoprivrednike ova godina neće, pa neće. A već su pomislili da su se spasili od suše…