„Banke sećanja“ sve popularnije u svetu
U novoj digitalnoj eri, poslovne i privatne informacije najčešće se razmenjuju putem interneta ili telefona, a stari, klasični, način usmenog prenošenja priča „sa kolena na koleno“ kao da je izgubio značaj koji je nekad imao.
Zato se usmena istorija javila kao najnoviji trend u istorijskoj dokumentaciji u pokušaju da se sačuvaju sećanja ljudi koji su živeli u određenom periodu.
U Italiji je 2007. osnovan neprofitni projekat „Memoro – banka sećanja“, u okviru koga su prikupljeni mnogi video i audio snimci, a toj zemlji se ubrzo priključio i niz drugih širom sveta. Teme tih sećanja uglavnom su zanemarene u tzv. zvaničnoj istoriji, čime je njihov značaj u digitalnom svetu još veći. Potreba da takve priče budu dostupne postala je imperativ, i iz tog razloga je „Memoro“ posvećen iskustvima i životnim pričama ljudi rođenih pre 1950.
Kako piše atinski list „Katimerini“, u Grčkoj je projekat „Memoro“ pokrenut 2011, a ljubitelji istorije pomoću njega mogu da pronađu snimke o mnogim temama, kao što su svakodnevni život pod nacističkom okupacijom u prvoj polovini 1940-tih i imigracije iz 1950-ih. Mnogi tonski i video snimci opisuju događaje iz Drugog svetskog rata (1939-1945) koji su oblikovali istoriju Grčke i njenog naroda, čime je kreirana arhiva za buduće generacije.
Grčku „Banku sećanja“, koja je deo međunarodne neprofitne inicijative „Svetski projekat sećanja“, formirala je Italijanka Marina Sarli, koji živi u Grčkoj i sebe smatra lokalnim stanovnikom.
„Kada sam prvi put naišla na italijanski sajt ‘Memoro’, gledala sam snimke nedelju dana“, izjavila je Sarli za „Katimerini“, a kada je nedugo zatim njena baka preminula, poželela je da pokrene sličan projekat u Grčkoj. „Pomislila sam kako moja ćerka, koja je tada bila rođena, nikada neće čuti priče koje je meni pričala baka, priče koje su istinske životne lekcije“, navela je Sarli.
Sarli i njeni saradnici počeli su poduhvat intervjuisanjem i snimanjem rođaka, prijatelja i poznanika širom Grčke, koji su rođeni pre 1950, a zatim su snimke objavljivali na internet stranici. Kako je popularnost sajta počela da raste, počele su da pristižu mnogobrojne priče i izjave. Sarli navodi da su ona i njeni prijatelji dosad prikupili oko 70 snimaka, koji su trenutno u procesu obrade.
Kao i „Svetski projekat sećanja“, „Grčka banka sećanja“ trenutno se fokusira na snimke i dokumente koji sadrže detalje o žrtvama Holokausta i nacističkoj okupaciji tokom Drugog svetskog rata.
