Mark Zakerberg o ključu svog postignuća: NAJVAŽNIJE je s kim provodite vreme
U nedavnoj epizodi „Lex Fridman Podcast“, koju je vodio MIT kompjuterski naučnik Leks Fridman, Mark Zakerberg je rekao da njegova početna sposobnost da pokrene Fejsbuk 2004. nije bila zato što je napustio koledž ili bilo koje drugo svoje interesovanje. Mark je priznao da je to bilo zbog ličnih veza koje je uspostavio dok je još bio u školi.
Sa kim provodite vreme na koledžu, rekao je Zakerberg, je „najvažnija odluka“ koju svaki student može doneti u kampusu.
„Postajete ljudi kojima se okružujete. Mislim da su ljudi verovatno previše, generalno, objektivno fokusirani, a možda i nisu dovoljno fokusirani na veze i ljude sa kojima u osnovi grade odnose“, objasnio je on.
Zakerberg je upoznao svoje suosnivače Fejsbuka - Eduarda Saverina, Dastina Moskovitza, Krisa Hjuza i Endrua Mekoluma - dok su njih petorica bili studenti na Univerzitetu Harvard početkom 2000-ih. Njihovo poslovanje je revolucionisalo društvene medije i postalo jedna od najvećih svetskih kompanija: Meta ima tržišnu kapitalizaciju od 582,58 milijardi dolara, od petka popodne.
Grupa se na kraju razdvojila, što je otprilike detaljno opisano u filmu „The Social Network“ iz 2010. Ali Zakerberg je u podkastu rekao da i danas pokušava da da prioritet odnosima nad ciljevima. To se posebno odnosi na zapošljavanje, rekao je. Kada ocenjuje kandidata za posao, on zamišlja kako bi bilo da radi za tu osobu, umesto da joj bude šef, piše CNBC Make It.
Meta, Facebook i Instagram (AP Photo/Godofredo A. Vásquez, File)
Strategija koju je primenjivao Mark Zakerberg
„Zaposliću nekoga da radi za mene samo ako vidim da radim za njih“, rekao je.
Zakerberg je rekao da strategija stvara radno okruženje koje je i kohezivnije i produktivnije: ako radite sa ljudima koji dele vaše vrednosti na ljudskom nivou, veća je verovatnoća da ćete zajedno glatko ostvariti svoje radne ciljeve. Sve je u pronalaženju lične kompatibilnosti, rekao je, za razliku od „biranja prijatelja ili partnera“.
Davanje prioriteta odnosima nad ciljevima bi takođe moglo pomoći da se objasni nekoliko Zakerbergovih kontroverznijih odluka na Metinom čelu. Na primer, u procurelom memorandumu iz 2016, Zakerberg je branio tadašnjeg člana odbora Pitera Tila, glavnog donatora predsedničke kampanje Donalda Trampa 2016.
Mark Zakerberg ( (AP Photo/Mark Lennihan, FIle)
Zakerberg je napisao da je zadržavanje Tila u upravnom odboru važnije od bilo kakvog povratka koji bi kompanija mogla da dobije, tvrdeći da Fejsbuk „ne može da stvori kulturu koja kaže da mu je stalo do različitosti, a zatim isključuje skoro polovinu zemlje jer podržava političkog kandidata.”
Taj potez je možda imao posledice. Mnogi Zakerbergovi kritičari veruju da je njegova odanost Tilu, ranom Facebook investitoru, možda uticala na to kako je Facebook pratio ili ignorisao dezinformacije na platformi društvenih medija do izbora 2016. i 2020. godine.
U 2019, istraga Wall Street Journala otkrila je da je Til bio među onima koji su vršili pritisak na Zakerberga da ne proverava političke oglase na njegovoj platformi. Te godine kompaniju su napustila tri dugogodišnja člana odbora. I demokratski i republikanski poslanici su od tada kritikovali kako Facebook upravlja sadržajem na svojoj platformi.
Izvor: BIZLife
Foto: Beta/AP
