Agronome država plaća do 60.000 RSD
Angažovanjem 1.511 agronoma, a svaki od njih pokriva 150–200 gazdinstava, Ministarstvo poljoprivrede dobilo je i preciznije podatke o tržištu.
Tačnije dobilo je podatke kako se prema zemljoradnicima ponašaju prodavci repromaterijala, otkupljivači njihovih proizvoda, banke. Ministarstvo poljoprivrede je od 1. novembra prošle godine angažovalo 1.511 agronoma. Na konkurs se prijavilo se 2.800 kandidata koji su prošli obuku, a na kraju je njih 1.850 položilo ispit.
“Najvažnije je da poljoprivrednici iskreno prihvate savetodavce. Nesporno je da naš seljak ima dosta znanja i da puno radi, a ukoliko se taj trud dopuni naučnim saznanjima i uz to prate sve mere državne politike, kao i mogućnost korišćenja različitih subvencija, sigurno je da će rezultati biti još bolji. Zato je važno da savetodavac živi u mestu za koje je zadužen, da uspostavi dobar kontakt na terenu i da prati gazdinstva“ , objašnjava Vladimir Petković, predsednik Saveta za savetodavstvo i primenjeno istraživanje u Ministarstvu poljoprivrede.
Čak i u SAD, gde su i nuklearke privatne, služba koja se bavi edukacijom farmera je državna i veoma ozbiljno proučava status i uslove u kojima se njihova grana razvija. Glavni kriterijum na osnovu koga će biti ocenjivana uspešnost savetodavaca biće povećanje proizvodnje u njihovom sektoru.
Od kolike je to važnosti, Petković ilustruje činjenicom da kod nas u proseku jedna krava daje devet litara mleka dnevno, što je srednjovekovni rezultat. Ukoliko bi se proizvodnja povećala samo za litar na dan, godišnji BDP bio bi uvećan za oko 50 miliona evra. Slično je i s proizvodnjom u ratarstvu, gde bi prinos koji je za 200 kilograma veći od sadašnjeg proseka za pšenicu, uvećao nacionalne račune za 120 miliona evra, dok bi veća količina ubranog kukuruza vredela 320 miliona evra.
“Cilj programa je i da proizvodnju učinimo jeftinijom. Naši poljoprivrednici se u toku procesa obično unapred zaduže kod otkupljivača, a kada izmiruju obaveze neke od stavki plaćaju više nego što je neophodno. Savetodavci će ih upućivati kako da organizuju proizvodnju a da se ne zadužuju. Ili, ako moraju, kako da dođu do jeftinijeg novca, da ih usmere i na povoljnosti koje nudi država a koje se malo koriste. Procena je da bi samo na taj način godišnje troškove u poljoprivredi smanjili za 15 do 20 odsto” , objašnjava Petković.
Ovog proleća čak 14.500 gazdinstava prijavilo se da razmeni pšenicu za veštačko đubrivo KAN u državnom aranžmanu, što je neuporedivo više nego ranijih godina. Podneto je zahteva za ukupno 16.000 tona, a ranije je na taj način razmenjivano tek oko 3.000 tona tog „veštaka”. To su prvi rezultati rada novih agronoma u okviru savetodavne službe Ministarstva finansija.
Vladimir Petković kaže da će uskoro cela Srbija biti pokrivena sistemom meteorološko-biološke službe čija je svrha adekvatna zaštita useva.
“Šteta na biljnoj proizvodnji prosečno iznosi čak 28 odsto roda. Neki usevi ili voćke prskaju se sredstvima za zaštitu, nepotrebno, i po 20 puta. To poskupljuje proizvodnju, a ne dobijamo zdravstveno ispravniji proizvod. Pravovremeno, porukom ili telefonskim pozivom zemljoradnik će biti informisan da prska upravo kada je to potrebno, na primer u petak pre podne. Na taj način uštedelo bi se i 75 odsto novca koji se daje za zaštitu, a dobila bi se zdravija hrana” , objašnjava Petković ulogu savetodavne službe kojom treba da se postigne efikasnija proizvodnja i smanje troškovi.
