Povećanje PDV-a u drugoj polovini godine?
Srbija je među poslednjim zemljama u Evropi uvela porez na dodatu vrednost i te, 2005. godine, PDV je označavan kao najznačajniji instrument poreskih reformi. Sedam godina kasnije, poreska reforma nije odmakla, a kriza javnog duga je sve opipljivija.
Stopa PDV-a u Srbiji od 18 odsto, među najnižima je u Evropi. Za indeksni poen iznad Crne Gore i Bosne i Hercegovine, ali osetno ispod skandinavskih zemalja i Hrvatske, gde je 25 odsto ili Mađarske sa rekordnih 27 procenata.
Povećanje PDV-a u Hrvatskoj su obrazložili nerešenim tranzicionim problemima, velikim brojem penzionera u odnosu na broj zaposlenih, odnosno, problematčnim finansiranjem zdravstvene zaštite.
Simptomi, dakle, od kojih nije imuna ni Srbija, mada bi naša bolesnička lista mogla da bude dopunjena probijanjem, zakonom i dogovorom sa MMF-om određenog, budžetskog deficita. I koliko se ekonomski zvaničnici i sam premijer trudili da ubede javnost kako povećanje PDV-a nije opcija, ono je, do isteka 2012. veoma moguće, tvrdi premijerov savetnik, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.
„Moguće je povećanje PDV-a u drugoj polovini 2012. prvo zbog toga što bi to omogućilo da se fiskalni deficit, koji se sada kreće ka 5 odsto BDP-a (uz neke dodatne mere štednje), svede na okvire s MMF-om na oko 4 odsto bruto domaćeg proizvoda“, kaže Arsić.
Prednost povećanja PDV-a u odnosu na druge mere u relativno brzom i značajnom smanjivanju budžetskog deficita i isto takvom smanjenju javnog duga, Arsić ilustruje podatkom da svaki procenat rasta donosi državi prihod od 0,6 do 0,7 odsto BDP.
Samo povećanje poreza ne rešava fiskalne probleme
Mada bi to značilo za naše uslove impresivnih 150 miliona evra veći budžetski prihod, Arsić opominje da se fiskalni problemi Srbije ne mogu rešavati samo povećavanjem poreza.
Rast PDV-a ima i tamniju stranu, koja se, između ostalog, ogleda u rastu inflacije i obima sive ekonomije. Uticaj povećanja PDV-a zavisiće od toga da li će ceo teret poneti potrošači ili će ga delom preuzeti proizvođači ili preduzeća.
„U svakom slučaju dvoprocentni rast PDV-a pogurao bi inflaciju za jedan i po odsto“, precizira Arsić.
Što se tiče sive ekonomije, kod nas je najrasprostranjenija u obliku rada na crno i PDV bi nesumnjivo podstakao obveznike na takvo ponašanje, napominje Arsić i dodaje da bi poreska administracija mogla i morala da ublaži takav efekat.
„Potpuno su netačne procene da bi se siva ekonomija povećala za toliko za koliko bi se povećala poreska stopa. To se ne događa kao što se ne događa ni kad se smanji poreska stopa da se smanji toliko siva ekonomija pa da prihodi ostanu isti“, zaključuje Arsić.
Kovačević: Potrebna složena i sveobuhvatna reforma
Bez obzira na dobre i loše strane, za saradnika beogradskog Ekonomskog instituta Miladina Kovačevića povećanje PDV-a ima smisla samo kao privremeno rešenje i u paketu sa drugim merama koje premašuju okvire poreskog sistema.
„Nije to aspekt samo poreske reforme. To je aspekt reforme javnog sektora u celini. To je aspekt povezanih reformskih poteza u mnogo segmenata. Dakle, jedne složene i sveobuhvatne reforme“, kaže Kovačević.
U insistiranju na obuhvatnim reformama, on nalazi istomišljenika u premijerovom savetniku Arsiću, koji ističe da je ključ problema, ipak, u smanjenju rashoda.
„Smanjivanje rashoda države vrlo teško može da se jednokratno ostvari. To je nešto što traje 2-3 godine, jer je potrebno vreme da se pripreme programi, da se troškovi racionalizuju, višak zaposlenih da se otpusti, neke institucije da se racionalizuju i slično. Te mere su relativno spore, iako su možda i značajnije u ovom trenutku od povećanja poreza“, zaključuje Arsić.
