Pobeda paradajza – poraz pasulja
Povrtari za sada nemaju jaku konkurenciju, ali je na pijacama skromna zainteresovanost građana za rani paradajz. S druge strane, neki poljoprivrednici tvrde da pasulj iz uvoza ugrožava domaću proizvodnju.
Jaka zima stvorila je probleme i našim povrtarima. Povećani su troškovi zagrevanja plastenika, ali uprkos tome proizvodnja u zaštićenom prostoru kasni, a i prinosi su manji. Ima, srećom, i drugačijih primera.
„Uspeo sam i na minus 25 da održim neophodnu temperaturu za proizvodnju ranog paradajza, koji ovih dana prodajem na pijacama“, kaže povrtar u Gospođincima Đorđe Đukić.
„Prodajemo na Kvantašu i u jednom mega marketu. Nisu to velike količine. Trenutna cena je između 240 i 250 dinara za kilogram. Kolika je cena tolika je i potražnja, odnosno naspram cene manja je i potražnja“, objašnjava Đukić. „Za sada je malo kupaca, ali bar nema uvozne konkurencije“, priča Đukić. Neka veća konkurencija paradajza može da dođe iz Francuske, Španije ili Holandije, ali njihov prevoz i ostali troškovi podižu cenu tako da smo konkurentni sa njima.
Nisu, na žalost, svi povrtari imali sreće, kada je reč o konkurenciji. U ataru sela Ravni Topolovac do skora je masovno gajen pasulj.
„U poslednjih nekoliko godina, uvoz je doveo u pitanje tu proizvodnju“, žali se poljoprivrednik Novo Zubac. „Bilo je tu nekih 300 do 350 jutara pod pasuljem, dok u današnje vreme ne znam da li će biti 30 jutara. Pošto smo svi ovde radili i prodavali kako se to kaže za šerpu, znači ručno ga prebirali, nismo mogli da dobijemo više od evro i dvadeset centi. Ovaj pasulj koji se uvozi iz Kine Kazahstana i drugih zemalja prodaje se za 60 centi, tako da smo izgubili. Nakupci su nam iznuđivali pasulj pa su ljudi izgubili volju i prestali smo da radimo pasulj“, Kaže Zubac.
„A početkom septembra, u slavu pasulja, tradicionalno se u Ravnom Topolovcu održava „Pasuljijada“, jedinstvena kulturno-privredna manifestacija. Ove godine, biće to više kao uspomena na proizvodnju pasulja u selu“, žali se Zubac. „Stvarno imamo jednu lepu manifestaciju, ali sada nemamo pasulja. Pasulj samo kuvamo da ne zaboravimo da smo i to nekada radili“, zaključuje on.
Povrtari sada, iz plastenika na pijace, iznose spanać i salatu, a iz trapova i hladnjača krompir i cveklu. Kako će ove godine poslovati i koliko će im se trud isplatiti – znaće se tek kada na pijace stignu veće količine povrća gajenog na otvorenom.
