Više hrane uz pomoć nauke
Sve manje obradivog zemljišta u svetu tera poljoprivrednike da koriste najnovije naučne metode kako bi povećali prinos. U Izraelu koriste satelitske snimke, u Kolumbiji razvijaju nove vrste, otpornije na promenu uslova.
Da bi se hranilo svetsko stanovništvo, poljoprivredna proizvodnja morala bi svake godine da se poveća tri odsto, odnosno da 2050. bude 70 odsto veća nego danas. Obradivog zemljišta je, međutim, zbog urbanizacije i narušavanja kvaliteta sve manje. Stručnjaci zato savetuju da se u poljoprivredi što više koriste nauka i nove tehnologije, jer se samo tako može zadovoljiti sve veća potreba za hranom.
Izraelci dokazuju da satelitska tehnologija ima znatne veze sa poljoprivrednom proizvodnjom. Trudeći se da što bolje iskoriste obradivo zemljište, koriste satelitske snimke za detaljnu analizu koja je kultura najpogodnija ili kad je najbolje vreme za setvu.
„Zaključili smo da je za veću poljoprivrednu proizvodnju važno znati mikroklimu svake parcele. Satelitski snimci daju nam informacije o temperaturi zemljišta, što je jako važno, na primer, za pravovremenu primenu pesticida“, kaže prof. Uri Dajan sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu.
„Informacije ubacujemo u algoritam i rezultat prosleđujemo poljoprivrednim proizvođačima“, objašnjava dr Itmar Lenski sa Univerzitet Bar Ilan.
Poljoprivredne kulture veoma su osetljive na klimatske promene, a štetočine i korovske biljke unište i 40 odsto prinosa u svetu. Šteta se meri milijardama dolara. Poljoprivrednici kažu da izraelski naučnici menjaju odnos prirode i ljudi.
„San postaje java. Poljoprivrednik sam 40 godina i znam koliko je za uspešnu proizvodnju važno donositi odluke u pravo vreme“, zadovoljan je poljoprivredni proizvođač Gideon Izrael.
Izraelski naučnici rade na tome da svoju metodu, za koju stručnjaci kažu da je osnova za preciznu poljoprivredu, razviju tako da bude primenjiva u celom svetu. Analize će biti još preciznije kako se bude povećavala rezolucija satelitskih snimaka. Dobrobit od nauke očekuju i kolumbijski uzgajivači kafe koji su zbog klimatskih promena prošle godine imali najmanji prinos u poslednjih 30 godina. Nacionalni centar za istraživanje kafe već 15 godina radi na tome da stvori otpornije zrno.
„Reč je o strategiji da se dopre do genetske mape kafe uz pomoć molekularne tehnologije. To nam omogućava da brže razvijamo nove vrste“, kaže direktor istraživačkog centra CENIKAFE Fernando Gast.
Modifikovano zrno posejano je prošle godine na otprilike desetini zemljišta na kome se u Kolumbiji uzgaja kafa i iščekuju se rezultati, jer kafa zahteva savršenu kombinaciju temperature i vlažnih i sušnih perioda da bi imala dobar ukus.
