Kako danas izgleda prosečan srpski potrošač
Današnji srpski potrošač gotovo polovinu primanja, tačnije 42 odsto, izdvaja na hranu, a kako cena postaje sve važnija odrednica – smanjuje kupovine. Iako je standard nizak, jer je svaki četvrti nezaposlen, srpski potrošač uveliko koristi blagodeti moderne tehnologije, pre svega mobilnog telefona i interneta, pokazuje istraživanje agencije GFK.
Većina domaćih potrošača sada se drži devize „triput meri, jednom seci“ i stručnjaci GFK ukazuju da je pad standarda i porast troškova naterao kupce na racionalno ponašanje i planiranje. To se obrazlaže podacima da je, na primer, pre 10 godina prosečna plata iznosila 217 evra, a sada oko 375 evra, ali je evro tada bio 65 dinara, a danas premašio 110 dinara. U međuvremenu višestruko su poskupele i osnovne namirnice i kućna hemija, ali i usluge.
– Cene od 2005. konstantno rastu, naročito kod prehrambene robe – kaže Aleksandar Sinđelić, direktor „Panela domaćinstva“ u GFK. – To znači da je kriza u Srbiji počela mnogo pre 2008. godine.
Prema istraživanjima GFK smanjen je broj odlazaka u takozvane velike kupovine u megamarkete i u protekloj godini svaka peta takva kupovina je ukinuta. Sve manji i nesigurni mesečni prihodi teraju potrošače da zaobilaze poznate brendove i da potraže jeftiniju alternativu. Ipak, koliko je moguće trude se da za izdvojen novac dobiju najbolji odnos cene i kvaliteta.
Glavne promene u proteklih deset godina desile su se u oblasti tehnologija i finansija, kaže Goran Tintor, direktor istraživanja u GFK.
– Sa tehnološke strane u naše živote su se vrlo brzo uselili mobilni telefoni, a sa druge strane imamo masovnu upotrebu kredita, porast pa pad kupovne moći – ističe Tintor. – Zahvljajući tome, potrošačima u Srbiji su se otvorile mnoge nove mogućnosti, neke koristimo više, a neke sporije usvajamo zbog kulturnog nasleđa.
U poslednjoj decenija dosta se promenio i sam način kupovine. Građani mogu da kupuju i rano ujutru i kasno uveče, tokom noći, „on line“ iz fotelje…
Povećana je znatno ponuda pojedinih proizvoda – postoji recimo nova segmentacija jogurta i mleka, integralnih proizvoda, „organik“ i „premijum“ sokova i namaza, zatim deterdženata u obliku gelova i tableta… Proizvođači i trgovci se trude da izađu u susret kupcima, prilagode ponudu, organizuju sve više promocija – dnevnih, nedeljnih, vikend, mesečnih, jer osetno pada prodaja.
Uprkos svim iskušenjima i problemima tokom protekle decenije, ekonomija i trgovina se ipak razvijaju.
– Došlo je do ukrupnjavanja trgovine u Srbiji, što je jedan od aktuelnih trendova, pa deset vodećih lanaca pokriva gotovo polovinu maloprodajnog tržišta – objašnjava Sinđelić.
– Početkom 2002. tri četvrtine tržišta pokrivala su manje, klasične prodavnice.
Iako je kupovna moć slaba, učešće privatnih robnih maraka u Srbiji ne raste koliko je to očekivano – prosek je četiri odsto, što je oko pet puta manje od zemalja regiona. Udeo trgovačkih maraka veći je od 20 odsto u Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj…
