Zabranjeni azbest i dalje opasnost
U Torinu će 13. februara biti izrečena istorijska presuda za odgovornost za smrt više hiljada ljudi od azbesta, koji je u proteklim decenijama korišćen širom sveta, uključujući Srbiju.
Porodice žrtava azbesta smatraju da bi presude nekadašnjem suvlasniku grupe Eternit i bivšem akcionaru italijanskog ogranka tog preduzeća mogle da imaju istorijski značaj i pokrenu s mrtve tačke postupke u drugim zemljama. Žrtve azbesta, koje u zemljama poput Francuske traže slične postupke, smatraju da bi ovo mogao da bude značajan presedan i da pokrene postupke.
„U Francuskoj se unedogled oteže predkrivični postupak po krivičnim tužbama koje su pre 16 godina podnele žrtve azbesta“, saopštilo je udruženje za odbranu francuskih žrtava Andeva, a preneo AFP.
Tužilaštvo je za dvojicu optuženih 4. jula 2011. godine zatražilo najteže moguće kazne od 12 godina, uz dodatnih osam godina zbog toga što se posledice i dalje osećaju jer osobe koje su bile izložene azbestu mogu da se razbole i decenijama kasnije.
Azbest, koji je izvesno vreme smatran čudesnim materijalom zbog otpornosti pretvorio se u noćnu moru zbog teških posledica na zdravlje ljudi, uključujući i rak pluća, zbog čega je zabranjen u mnogim zemljama, a zabrana na nivou EU doneta je 2005. godine.
U Srbiji je potpuno zabranjen prošle godine, a u gradjevinarstvu se već dugo ne koristi, ali ipak i dalje može da predstavlja opasnost jer je prisutan u životnoj sredini, preneo je portal EurAktiv. Rudnik Stragari u Šumadiji bio je najveći rudnik azbesta u Evropi, a drugi rudnik Korlaće blizu Kopaonika imao je relativno moderno postrojenje za separaciju i preradu rude, navodi se u prošlogodišnjem izveštaju projekta EU za tehničku podršku aproksimaciji u oblasti životne sredine. Nijedan od ta dva rudnika više ne radi.
Proizvode od azbesta proizvodilo je preduzeće Jugoazbest, osnovano 1935. godine u Beogradu, kada je preseljeno u Mladenovac 1946. godine. Ime je ta firma 2000. godine promenila u COBEST i zamenila azbest drugim vlaknima. Preduzeće FIAZ iz Kruševca koristilo je azbest u proizvodnji kočionih diskova, ali je bankrotiralo 2009. godine, pa ga je preuzeo nemački Leoni koji proizvodi kablove za automobile, navodi se u izveštaju.
Danas vise nema proizvodnje azbestnih proizvoda u Srbiji.
Kako se navodi u prošlogodišnjem izveštaju, procenjuje se, na primer, da je izmedu 30 i 70 odsto mreže za snabdevanje vodom napravljeno uz korišćenje azbesta. Procenjeno je da je u Šapcu to 80 od 174 kilometara, dok je u Beogradu još 350 kilometara cevi od azbestnog cementa, a plan je da se zamenjuje 60 kilometara godišnje. Zbog tog nasledja, u Srbiji azbest i dalje može predstavljati opasnost, ali ne postoje precizni podaci o ugroženim područjima i razmerama problema, kao ni epidemiološke studije o oboljenjima koje izaziva azbest, proizlazi iz izveštaja.
Autori izveštaja preporučuju da se ukinu izuzeci od zabrane koji omogućavaju korišćenje azbestnog klingerita i azbestne grafitirane pletenice u uredajima, kao i da se podigne svest osoba koje se bave azotom i uvede dobra praksa na lokacijama za privremeno pohranjivanje otpada od azbesta.
