Tanja Tatomirović, direktorka komunikacija u Razvojnom centru kompanije Microsoft u Srbiji, za BIZLife konkretizuje priču o tome zašto su „iščašene” ideje važne za napredak kompanije

„Biti svoj, biti drugačiji, ne pratiti trend po svaku cenu. Praviti talase. Ponekad i buru. Izazvati emocije.” Zvuči kao slogan alternativnog muzičkog benda ili umetničke trupe, ali je ovo mantra koju u svom poslu primenjuje Tanja Tatomirović. Nakon pozamašnog iskustva u različitim industrijama, danas je u Beogradu, u jednom od najznačajnijih razvojnih centara Microsofta, bavi se komunikacijama i o njima ima štošta pametno da kaže. Pa da počnemo.

• Koliko su vam godine iskustva pomogle ili odmogle da se lakše prilagođavate novim pozicijama i zadacima?

Mnogo volim kada je neko nežan, pa kaže „godine iskustva” umesto samo „godine”! Kad pogledate moj CV, možete sasvim opravdano da pomislite kako „ovu ženu ne drži mesto” (srećom, te nisam političarka), ali ja mislim da sam, zahvaljujući velikim promenama industrija, zapravo ojačala i sebe i one koji su radili i rade sa mnom. Počela sam kao profesorka u srednjoj školi, radila i u osnovnoj, bila razredni starešina, radila u trgovinskom pravosuđu, petrohemijskoj i naftnoj industriji, telekomunikacijama, bila nezavisna savetnica za komunikacije, radila političke kampanje i evo me danas, već skoro deceniju, u Microsoftu.

Promenila sam i zemlje u kojima sam živela i radila. I lagaću vas ako kažem da nijedan početak nije bio težak. Iskočite iz katedre u pravosuđe, a iz pravosuđa se prebacite na naftu i hemiju i učite šta je benzen, etilen, propilen, od čega se sastoje otpadne vode, a onda odete u telekomunikacije i u „oblak” (cloud). Nekome može zvučati zamorno, ali ja bih rekla da je svaki put bilo sve lakše, iako nikada nije bilo lako. I neko može pomisliti „ova žena je načela od svega po malo”, što nije daleko od istine, ali nikad nisam odlazila dalje a da nisam zatvorila neki krug, završila projekat i ostavila dobru bazu za onog ko dolazi posle mene.

• Koji značaj za vas ima funkcija ili naziv pozicije na kojoj radite? Da li vam se čini da vremenom sama funkcija, pozicija u nekom sistemu, postaje manje bitna u odnosu na iskustvo i znanje koje pojedinac poseduje?

Najgore je kad se pravite da ste mnogo važni, iskusni i obrazovani, a zapravo ste prazni i ljudi vas trpe samo zbog funkcije, zar ne?

Naziv funkcije nema naročit značaj i, po meni, funkcija u nekom sistemu postaje nebitna ako se pokaže da ste npr. isključivo samopromoter, da pokušavate da radite nešto što mislite da znate (a odnose s javnošću obično svi misle da znaju, kao i, na primer, dizajn enterijera ili fudbalsku taktiku), ako imate samo teoretsko znanje u komunikacijama, a ne znate kako da reagujete ako vas u dva sata noću probudi dežurni fabrike i kaže „Ispali smo [iz procesa proizvodnje]. Šta ćemo sa novinarima?”; morate da znate da se organizujete i ako se iznenada pokvari satelit, pa da u tri dana, sa svojim malim ali vrednim timom, uspete da sačuvate bukvalno sve ugovore sa nekoliko miliona domaćinstava, iako tri dana nisu imali televizijski signal.

Iskustvo i znanje pomažu u tim suludim situacijama koje sam vam pomenula sada, a sa kojima sam se susrela. I nisam u njih ušla ni kao funkcija, ni kao pozicija, nego kao neko ko ume da se ne bavi problemom, nego da odmah potraži rešenje. A da ne govorim o tome koliko su me i te situacije dodatno naučile. Možda imam više od 45, ali i dalje volim da učim. Ja sam vam jedna od onih koja je tek sa 40 upisala doktorske, ali ne da bih bila „dr”, nego da bih još iskusila, još naučila, istraživala, dokazivala… Ili samo radila ono što najviše volim – pisala.

• Koliko uspevate da ulogu na poslu razdvojite od privatnog života? Da li vam iskustvo u komunikacijama pomaže u svakodnevnim izazovima?

Ne uspevam. Zato šaljem u 10 uveče ili u 6 ujutru imejlove, čim nešto vidim, pa mislim da može bolje, ili čim mi se rodi neka ideja koja može da unapredi nešto u poslu koji radim sa svojim timom. Ako ne možete biti sveštenik od devet do pet, ne možete biti ni direktor komunikacija od devet do pet. Šta ste, onda, posle pet? To je jedan sveopšti spoj posla, pisanja, ljubimaca, putovanja, porodice, ali nikada nije samo privatno ili samo poslovno. Iskustvo u komunikacijama, kao i u svim „mojim” industrijama, od čistog i inovativnog IT-ja, preko petrohemije do komplikovanih političkih kampanja (daleko im lepa kuća!), nauči vas da se borite sa svakodnevicom. Nekad bez oštećenja, nekad sa oštećenjima. Iskustvo ne može da vas ogradi u potpunosti od loših ljudi ili dešavanja.

• Prepoznati ste kao ekspert komunikacionih veština. Gde vidite mogućnost razvoja komunikacije u narednom periodu?

Komunikacija, kao i svaki posao, i život, mora da ima svrhu. Da li znate zašto nešto radite ili radite samo da bi se to zvalo poslom? Da li ste „protočni bojler” ili iza vas postoji neka strategija i neki cilj?

Nažalost, svedoci smo da je mnogo više tih „bojlera” nego svrha. Edukacija o medijima i komunikaciji, strpljiva i uporna, od osnovne škole, mogla bi da nas dovede do nekog kvaliteta na duže staze. Kvaliteta publike, pa samim tim, i nas komunikatora. Ako pričamo o kratkoročnim ciljevima, komunikacija koja nije klasična vest ili već viđena kampanja uvek bude zapažena, osveži močvaru u kojoj obitavamo. Srećom, ima ih. Ne prečesto, jer nema ideja ili vremena, ili smo pretrpani milionima stvari kojima žongliramo kroz dan, ali kad se pojavi nešto „iščašeno”, ja sam srećna i vidim pomak… ili vraćanje na prave komunikacijske vrednosti. Biti svoj, biti drugačiji, ne pratiti trend po svaku cenu. Praviti talase. Ponekad i buru. Izazvati emocije…

• IT industrija važi za zatvorenu zajednicu. Koji je vaš komentar?

Do pre šest meseci radila sam u diviziji za prodaju i marketing vodeći komunikacije za 24 zemlje u Evropi i Evroaziji, a pre toga u fabrikama, državnim ustanovama, i možda sam ponekad čak i sama nešto slično izustila. No, otkako sam u Razvojnom centru Microsofta, koji je jedan od vrlo važnih razvojnih centara kompanije, i radim najdirektnije sa više stotina softverskih inženjera, data scientista, sa čovekom koji je osnovao Microsoft u Srbiji, kao i sa jedinim inženjerskim VP-jem kompanije u regionu, ali i ljudima u mom timu, koji su, svi, brutalno otvoreni, prepuni fenomenalnih ideja, inovatori, radilice… – više to nikada neću ni pomisliti.

Nije zatvorena zajednica koja će najdirektnije da ti kaže šta misli, šta joj treba, šta planira, da ti postavi najdirektnije pitanje, od kog – ako nisi navikao, a obično nisi – može da ti se učini da ti je neko stavio prst u oko.

Dok sam radila u drugim industrijama i sektorima, uvek je bilo (i biće) ustezanja da se nešto pita (da ne ispadneš glup), da se nešto kaže otvoreno (da ne čuje šef), da se pita „A zašto?” (jer se, nekako, sve podrazumeva ili radi po inerciji ili zato što šef tako kaže). Ovde to nije tako. E, sad, ako neko izvan te zajednice misli da su otvoreni, obrazovani, inteligentni ljudi koji osmišljavaju svu tu digitalnu tehnologiju koja nas okružuje „pomalo zatvoreni”, mislim da je to izraz za „previše otvoreni”. Ne volimo uvek kada neko traži logiku, razlog, rešenje, obrazloženje, zar ne?

• Kao žena koja već duži niz godina komunicira u okviru informacionih tehnologija, da li primećujete promene kada je reč o perspektivi žena u ovoj industriji?

Broj žena raste, i treba da raste! I to je dobro, jer uvek i svuda treba imati što više perspektiva. Samo tako možete da napredujete, kao osoba, kao posao. Mislim da su na rast broja žena u IT-ju dosta uticale izvesne promene u obrazovanju, uvođenje informatike i programiranja u osnovne škole (vidite samo šta radi Petlja.org), te popularizacija IT-ja, generalno. Ipak, sada ne treba stati.

Treba gajiti tu raznolikost. Upravo je to ključni deo kulture koja se razvija i gaji u Microsoftu, a kroz inicijativu „Women Know IT” delimo kulturu raznolikosti i sa našom zajednicom.

Žene su važne za naš uspeh u budućnosti i ja se radujem svakoj novoj inženjerki koja se zaposli kod nas i svakoj novoj studentkinji koja dođe na praksu, svakoj tinejdžerki koja ne misli da je IT isključivo za dečake. Sada je već definitivno mit da je IT industrija mačo-industrija, jer žene već duže vreme obogaćuju i naš učinak i naše tehnologije. Uz neprekidan rast koji Razvojni centar Microsofta u Srbiji ima, ja i ovu priliku želim da iskoristim da pozovem inženjerke, ali ne samo njih, da nam se pridruže i apliciraju za otvorene pozicije (aka.ms/mdcsjob).

• Microsoftov razvojni centar u Srbiji počeo je kao mali startap, sada brojite više stotina zaposlenih. Kakvi su planovi za dalji razvoj?

Planovi su da nema stajanja. Razvojni centar jeste počeo kao startap pre 16 godina, a sada je tim od više stotina ljudi, koji rade u okviru sedam glavnih timova, koji značajno, odavde iz Beograda, doprinose razvoju tehnologije sa uticajem na ceo svet. Naš tim u Beogradu zapošljava softverske inženjere, data scientiste, program menadžere, ne samo iz Srbije već i iz mnogih drugih zemalja, i to je ono što nas gura napred i omogućava tu raznolikost mozgova i ideja. U prethodnih nešto više od godinu dana naš tim se udvostručio, a nove snage imaju i podršku kolega koji su tu od samih početaka. Definitivno, idemo napred kao najznačajniji razvojni centar kompanije u ovom delu sveta.