Eko farme na krovovima grada
Umesto da uzgajaju bio voće i povrće na selu, pristalice novog međunarodnog pokreta, žele da u što većoj meri iskoriste površine u velikim gradovima da bi uštedeli na transportu, a gradove učine zelenijim. Leti na krovu neupotrebljivog kontejnera u dvorištu nekadašnje pivare raste paradajz i začinsko bilje, dok u bačvi ispod njega plivaju šarani.
Ova kombinacija nije napravljena slučajno, primenjuje se sistem Akvaponik, objašnjava Tobias Vimer, 27- godišnji student urbanog dizajna na Tehničkom univerzitetu u Berlinu. „Kombinacija uzgoja bilja i uzgoja riba opisuje cirkulisanje hranjivih materija. Ribe proizvode materije korisne za biljke, koje ih potom preuzimaju i tako prečišćavaju vodu“, izjavio je Vimer za nemački državni radio „Dojče vele“. On u šali dodaje da se povrće uopšte ne oseća na ribu.
Vimer je jedan je od 15 studenata koji se u zimskom semestru bave projektom izgradnje bašte na kontejneru za morski prevoz robe. Na akademskom nemačkom to se zove „prethodna studija opravdanosti“ i znači da studenti u malom pokušavaju da utvrde koliko je realna velika ideja koja se nalazi iza kontejnera, o podizanju najveće svetske farme na krovu. „To je ukupno 7.000 kvadratnih metara, otprilike kao jedan fudbalski teren, od toga 4.000 kvadrata su staklene bašte dok ostatak čine prostorije sa ribnjacima“, kaže Kristijan Ehternaht, jedan od tri člana tima „Riba sa krova“.
Ehternaht je zadužen za marketing i prodaju, njegove kolege, botaničarka i menadžer, razmišljaju o sprovođenju ideje u delo. Do 2013. bi ovde trebalo da nastane farma, ali pioniri još traže investitore jer je za sprovođenje projekta potrebno pet miliona evra.
Aktuelna godina nauke za temu ima održivost, a može se računati i na finansijske programe podrške. “Sve je to, takođe, veoma zdravo, bio-ribe se hrane bio-hranom, a upravo to je cilj ovog projekta. Ne koristimo đubriva, ne dajemo bilo kakvu vrstu medikamenata ili antibiotika ribama, ovo je jedan kompletan, čist sistem. Naše ribe su srećne ribe“, izjavio je Ehternaht.
Na hranu se na gradskim farmama ne troši mnogo. Konvencionalni uzgoj ribe zahteva 1.000 litara vode za kilogram ribe, „ribi sa krova“ je potrebno pet puta manje – 200 litara vode se umesto klasičnog načina, filtrira kroz biljke. Na ovaj način izbegle bi se i zaista neverovatne kilometraže koje hrana prelazi pre nego što stigne do kupaca.
Tobias Vimer se čudi da gradske farme odavno nisu postale realnost. „Kad se pogleda na primer Berlin, sa toliko ruševina, potencijal i prostor postoje, urušene kuće se veoma lako mogu pretvoriti u staklenike i tako pokrene regionalna proizvodnja hrane“, istakao je on.
Za tim „Riba sa krova“ i studente Tehničkog univerziteta 2012. će biti uzbudljiva godina. Ako se utvrdi isplativost projekta i privuku investitori, 2013. bi sivi krov berlinske pivare mogao da postane ogroman staklenik i time i najveća svetska gradska farma.
