Preventivne mere u proizvodnji šljive, maline i kupine
Preventivne mere su značajne jer mogu redukovati pojavu bolesti i štetočina u proizvodnji šljive, maline i kupine a to su: pravilan izbor parcele, zdrav sadni materijal, izbor sortimenta, izolacioni prostor, uništavanje starih zasada kao izvor zaraze, uništavanje korova na ruderalnim staništima.
Posebna pažnja mora se posvetiti pravilnom izboru parcele jer od toga zavisi budućnost i perspektivnost zasada.
Voćne zasade ne treba podizati na svežim krčevinama, jer zemljište može biti zaraženo prouzrokovačima gljivičnih i bakterijski oboljenja.Ako se za podizanje zasada koriste parcele koje su dugo bile zaledinjene, ili su u blizini šuma obavezno proveriti prisustvo grčica,gundelja i rizomskih korova. Parcele gde je visok nivo podzemnih voda i gde dolazi do povremenog zabaravanja takodje izbegavati za podizanje višegodišnjih zasada jer uslovljavaju pojavu truležnica korena i korenovog vrata.
Posebnu pažnju treba obratiti kod izbora parcele za malinu, jer ona je izuzetno zahtevna voćna vrsta u pogledu zemljišta i ekspozicije. Prilikom zasnivanja malinjaka ne smeju se koristiti parcele na kojima je prethodno gajena jagoda, paprika, paradajz i druge biljke koje imaju zajedničkog domaćina za gljive Verticillium spp, Phytophtora sp.
Treba napomeniti da ni najbolja agrotehnika ne može nadoknaditi nedostatke nepogodnih zemljišta. Zdrav sadni materijal značajan je jer bez zdravog i sortno čistog materijala nema uspešne voćarske proizvodnje.Od njega direktno zavisi koliko dugo i kakav prinos će donositi zasadi uz adekvatnu agrotehniku i zaštitu jer ne sme se zaboraviti da se radi o višegodišnjim zasadima i da greške napravljene u izboru sadnog materijala dovode do njihovog prevremenog krčenja.Zdravim sadnim metrijalom se sprečava širenje najopasnijih bolesti i štetočina u višegodišnjim zasadima.
Izbor sortimenta značajan; prilikom izbora sortimenta neophodno je sagledati kompletnu fitosanitarnu situaciju šireg lokaliteta i utvrditi pojavu i masovnost najznačajnih bolesti i štetočina. Npr. kod šljive gde je rasprostranjenost virusa šarke šljive uslovljava da se najkvalitetnija sorta požegača više i ne sadi, dok se gajenje nekih drugih sorata dovodi u pitanje.(čačanska rodna i dr.)
Sadnja tolerantnih i otpornih sorata se nameće kao jedino rešenje dok se ne preduzmu neke druge mere koje su dosta skupe i traže veliko angažovanje znanja i fizičkog rada (krčenje zaraženih zasada i kompletno čišćenje terena). Izolacioni prostor-ako postoji mogućnost prilikom podizanja višegodišnjih zasada obavezno koristiti izolacioni prostor i na taj način zaštititi podignuti zasad.
Uništavanje starih zasada koji mogu biti izvor zaraze-sve stare napuštene zasade treba sistematski iskrčiti kao i obale i vrzine jer su direktni izvor zaraze pojedinih bolesti i štetočina. Uništavanje korova na ruderalnim staništima neophodno je mera; mehanički (košenjem) ili primenom odgovarajućih herbicida jer mogu biti staništa za mnoge bolesti i štetočine.
