Konferencija u Durbanu: Dogovoreno da nema dogovora
Prošlonedeljni poziv generalnog sekretara Ujedinjenih Nacija Ban Ki-muna učesnicima konferencije o klimatskim promenama u Durbanu da hitno nađu i postignu rešenja, zvučao je kao poziv očajnika i nije najavljivao ništa dobro. Upravo se ništa dobro i nije desilo. Konferencija u Južnoafričkoj Republici je samo nastavila da se bavi raskolima koji postoje prilično odavno, ako se uzme u obzir koliko malo vremena imamo. Zemlje u razvoju i razvijene zemlje, ko treba koliko da se obaveže, ko je više kriv, ko će dati a ko dobiti novac… Da, pročitaćete svuda da je dogovor postignut, ali jedina istina je da će se o novom sporazumu tek pričati.
Konferenciju u Durbanu su obeležile svađe između EU sa jedne i Kine i Indije sa druge strane, manjak ambicije da se smanje emisije štetnih gasova i dva dana produžetka pregovora. Kao i obično, razvijene zemlje žele da nametnu podjednake obaveze zemljama u razvoju, koje se doduše ističu u zagađenju otkad su dobile epitet «u razvoju». A one, pak sasvim ispravno, ne žele da prihvate odgovornost za emisije štetnih gasova koje su nastale kao posledica razvoja danas bogatih država. Kompromis je postignut tako što je dogovoreno da se novi sporazum usaglasi do 2015.godine, a da se sprovede u delo od 2020.godine. Ništa, kao što već rekoh. Detalj sa kraja konferencije: bivša ambasadorka Venecuele, Klaudija Salerno, stala je na stolicu i besno optužila UN da ignorišu stavove nekih zemalja u razvoju. Što se tiče obećanja bogatih zemalja u vezi sa novcem za zemlje u razvoju «…Ovaj sporazum će nas pobiti sve. Ovo je farsa. Nemoralno je tražiti od zemalja u razvoju da se prodamo za 100 milijardi dolara.»
Priča o smanjenju zagađenja i o održivom načinu života veoma liči na kampanje protiv pušenja. Svi pušači su svesni štetnosti cigareta, ali su i ubeđeni da se ništa loše neće desiti baš njima. Svi učesnici klimatskih konferencija su svesni u koliko lošem stanju je naša planeta, ali se i dalje raspravlja o novcu. I samo o novcu, budite sigurni u to. Ostrvske državice čiji je opstanak doveden u pitanje niko ne sluša. Onog dana kad se pušaču postavi loša dijagnoza, on (ili ona) bacaju cigarete i posvećuju se zdravom životu. Najčešće je to, nažalost, kasno. Kad se jednog jutra svetski lideri budu probudili i dobili izveštaj da je temperatura prešla kritičnu granicu i da će nivo mora i okeana porasti i progutati velike svetske obalske gradove, da uskoro nećemo imati hrane i pijaće vode, krenuće u promene koje su odavno spremne. Verovatno će u tom trenutku biti kasno. Za sve nas. To za čoveka jedinstveno autodestruktivno ponašanje je u svađi sa urođenim životinjskim nagonom za preživljavanjem hiljadama godina unazad. Iako je dosad nagon pobeđivao, stečena gramzivost je strpljiv borac i sve češća osobina onih koji imaju mogućnost da donose odluke.
Znate kako je nastao svet po bibliji: prvog dana Bog stvori svetlost. Drugog dana nebo, a trećeg kopno, mora i biljke. Četvrti dan je Bog odvojio za zvezde, mesec i sunce, peti dan za vodeni svet a šesti za kopnene životinje i čoveka. E pa za čoveka je trebalo da upotrebi još neki dan.
Željko Stanković, autor sajta Ekologija
