Kaznena i prekršajna politika u oblasti ekologije blaga

Kaznena i prekršajna politika Srbije u oblasti ekologije još uvek je preblaga, a broj podnetih prijava za ta dela je i dalje mali, ocenjeno je danas na regionalnom skupu o sprovodjenju zakona iz oblasti zaštite životne sredine na zapadnom Balkanu.

Sudija Višeg prekršajnog suda u Kragujevcu Milanka Dimitrijević rekla je da je istraživanje prekršaja iz oblasti zaštite životne sredine za 2009. i 2010. godine pokazalo da se oko 80 odsto slučajeva koji se pred prekršajnim sudovima u Srbiji vode zbog ugrožavanja životne sredine odnose se na zaštitu šuma i ribljeg fonda.

Na skupu u koje je Misija OEBS-a u Srbiji organizovala u Beogradu, ona je kazala da je u istraživanju sprovedenom u 31 od 45 prekršajnih sudova po ostalim ekološkim zakonima bilo mnogo manje prekršajnih prijava, a po pojedinim zakonima nije bilo procesuiranja.

„U prethodne dve godine ovlašćeni inspektori podneli su 5.748 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka kojim je obuhvaćeno 6.393 osoba“, Milanka Dimitrijević, dodavši da je osudjujuća presuda doneta u 50 odsto slučajeva.

Ona je istakla da su u najvećem broju slučajeva izrečene minimalne novčane kazne, često su bile ublažene ili su izricane opomene za šta, kako je istakla, „nema opravdanja“, jer ti prekršaji imaju posledice ne samo za pojedinca već i za širu zajednicu i mogu trajati godinama.

Zamenica višeg javnog tužioca u Vranju Danijela Trajković kazala da je istraživanje o kazneno-pravnoj zaštiti životne sredine u Srbiji pokazalo da u praksi postoji problem kod tumačenja pravnih propisa, ali i nedostatak saradnje izmedju državnih organa nadležnih za životnu sredinu.

Ona je navela da je u istraživanju, u kome je učestvovalo 15 osnovnih javnih tužilaštava i 14 viših javnih tužilaštava iz cele zemlje, utvrdjeno da su podnosilac prijava u najvećem broju slučajeva bila policija, dok je broj prijava inspekcijskih organa i gradjana bio zanemarljiv.

U studiji se zaključuje da su u Srbiji procesuirana uglavnom ‘tradicionalna’ krivična dela protiv životne sredine kao što su šumska kradja ili neovlašten lov i ribolov, dok je krivično gonjenje za ‘prava’ krivična dela u oblasti ekologije zanemarljivo u odnosu na ostala krivična dela.

Na regionalnom skupu učestvuje više od 30 sudija prekršajnih, osnovnih i viših sudova, tužilaca i inspektora za zaštititu životne sredine iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Srbije.

Cilj skupa je formulisanje preporuka za povećanje stope uspešno okončanih predmeta vezanih za kršenje zakona iz oblasti životne sredine, poboljšanje medijske saradnje i unapredjenje primene zakona vezanih za zaštitu životne sredine.

Učesnici skupa su ocenili da je važno podići svest predstavnika pravosudnog sistema o značaju zaštite životne sredine, kao i da „zagadjenje ne prizanje granice“, zbog čega je bitna razmena iskustava.