Podrška ženama obolelim od raka
Baviti se psihologijom ženskog zdravlja znači suočiti se sa dva od tri veoma učestala karcinoma na našem podneblju: karcinomom grlića materice i karcinomom dojke. Pred dijagnozom „maligni tumor“ pacijentkinja je biološki bespomoćna, treba da se suoči sa opasnošću, a to stvara najintenzivniji psihološki stres jednak onom zbog gubitka deteta, supružnika ili roditelja.
Žene obolele od ove opake bolesti su često prepuštene same sebi, a saznanje da su bolesne u velikoj meri menja celokupni način dotadašnjeg života kao i način razmišljanja. Jer, bolest nikada ne postoji sama za sebe nezavisno od čoveka njegove svesti.
Istraživanje na uzorku 2.000 žena, koje su testirane mesec dana posle operacije, sprovedeno u okviru projekta „Srbija protiv raka“, pokazalo je, bar prema prvim, preliminarnim rezultatima, da su najizraženiji problemi sa kojima se suočavaju ove žene, upravo u domenu emocionalnog i interpersonalnog funkcionisanja.
Prošle godine započeto trogodišnje istraživanje o socijalnoj i radnoj rehabilitaciji žena sa karcinomom grlića materice i dojke, zajednički sprovode Klinika za ginekologiju i akušerstvo KCS, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije i KBC „Bežanijska kosa“.
– Saznanje da boluju od karcinoma prati ogroman stres koji izaziva specifične psihičke reakcije kao odgovor na postojeću telesnu bolest – objašnjava Vesna Kostić, specijalista kliničke psihologije, bračni i porodični terapeut Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS. – Prva faza kroz koju prolaze je faza šoka, zatim se susreću sa fazom poricanja, a to je neprihvatanje činjenice da imaju malignu bolest. Potom dolazi depresija koja donosi osećaj bespomoćnosti i beznadežnosti. Bes i ljutnja se javljaju kao vid odbrane, a njima se pridružuju i strah, očaj, neizvesnost, krivica, kao i fatalistički stavovi, odnosno uverenja da spoljašnji faktori i sudbina odlučuju šta će im se desiti, i da su se zato i razbolele.
Najdominantniji je strah da li će zbog sopstvene bolesti biti opterećenje za svoju porodicu. Tu je i strah od fizičke patnje koja se očekuje od terapeutskih procedura, kroz koje treba da prođu, dok je strah od smrti tek na šestom mestu.
– Stres je vezan i za novac, te žene brinu da li će moći da finansiraju svoje lečenje, i upravo to nam govori da je veći deo obolele populacije iz niže socijalne sredine, i među njima ima dosta penzionera – navodi Vesna Kostić. – Rezultati testa koji ispituje socijalnu podršku pokazuju da obolele pacijentkinje imaju dobru pomoć najbližih. Njihov izraženi strah koliko će im biti na teretu, međutim, pokazuje iako dobra, socijalna podrška nije dovoljno jaka brana za veoma izraženu zabrinutost.
Kako će žene reagovati na svoju bolest zavisi od tri parametra: strukture ličnosti, aktuelnog psihičkog stanja, kao i od ranijeg sveukupnog funkcionisanja. Da bi se poboljšao kvalitet života obolelih žena, treba da se preduprede psihološki poremećaji. To je i razlog što se u Beogradu osniva prvo savetovalište za ginekološku onkologiju koje će pružiti psihološku podršku obolelim ženama i njihovim porodicama.
